Sadržaj
Šta je autofagija? Autofagija je način na koji telo čisti oštećene ćelije, kako bi se regenerisale novije, zdravije ćelije.
„Auto” u bukvalnom prevodu znači sopstvo, a „fagija” znači jesti. Dakle, doslovno značenje autofagije je „jesti samog sebe“. Iako to može zvučati kao nešto što nikada ne želite da se dogodi vašem telu, autofagija je zapravo korisna za vaše opšte zdravlje.
Autofagija je evolutivni mehanizam samoodržanja kroz koji telo može da ukloni disfunkcionalne ćelije i da reciklira njihove delove u popravku i čišćenje ćelija.
Svrha autofagije je uklanjanje ostataka i samoregulacija nazad do optimalne glatke funkcije. To je recikliranje i čišćenje u isto vreme, baš kao da pritisnete dugme za resetovanje vašeg tela. Osim toga, promoviše preživljavanje i adaptaciju kao odgovor na različite stresore i toksine akumulirane u našim ćelijama.
Koje su prednosti autofagije?
Čini se da glavne prednosti autofagije dolaze u obliku principa protiv starenja. U stvari, autofagija je najpoznatiji način na koji telo vraća sat unazad i stvara mlađe ćelije.
Naše ćelije su pod stresom, a autofagija ih štiti, što pomaže da produžimo životni vek.
U vremenima gladovanja ili posta autofagija održava telo tako što razlaže ćelijski materijal i ponovo ga koristi za neophodne procese. Naravno da ovo oduzima energiju i ne može da traje zauvek, ali nam daje više vremena da probavimo hranu.
Na ćelijskom nivou, prednosti autofagije uključuju:
- Uklanjanje toksičnih proteina iz ćelija koje se pripisuju neurodegenerativnim bolestima, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest
- Recikliranje zaostalih proteina
- Obezbeđivanje energije i građevnih blokova za ćelije koje bi još mogle imati koristi od popravke, pre nego budu uništene
- U većem obimu, podstiče regeneraciju i rast zdravih ćelija
Autofagiji se posvećuje mnogo pažnje zbog uloge koju može igrati u prevenciji ili lečenju raka.
Autofagija opada kako starimo, tako da to znači da je ćelijama koje više ne rade ili mogu naštetiti dozvoljeno da se razmnožavaju, što je MO ćelija raka.
Dok svi karcinomi počinju od neke vrste defektnih ćelija, telo treba da prepozna i ukloni te ćelije, često koristeći autofagične procese. Zato neki istraživači razmatraju mogućnost da autofagija može smanjiti rizik od raka.
Iako ne postoje naučni dokazi koji bi to potvrdili, neke studije sugerišu da se mnoge ćelije raka mogu ukloniti autofagijom. Na taj način telo kontroliše “opasne” ćelije. Prepoznavanje i uništavanje onoga što je pošlo naopako i pokretanje mehanizma za popravku doprinosi smanjenju rizika od raka.
Autofagija ishrana – najbolje funkcioniše sa ketozom
Zapamtite da autofagija u bukvalnom prevodu znači da organizam jede sam sebe. Dakle, ima smisla da je poznato da povremeni post i ketogene dijete izazivaju autofagiju.
Post je najefikasniji način za pokretanje autofagije.
Autofagija ishrana, ketoza, ishrana sa visokim sadržajem masti i malo ugljenih hidrata, donosi iste prednosti posta bez posta, kao prečica za izazivanje istih korisnih metaboličkih promena. Ne preopterećujući telo spoljnim opterećenjem u vidu velike količine ugljenih hidrata, daje telu predah da se fokusira na sopstveno zdravlje i popravku.
U keto dijeti, oko 75% dnevnih kalorija dobijate iz masti, a 5 do 10% kalorija iz ugljenih hidrata.
Ova promena u izvorima kalorija uzrokuje da vaše telo promeni svoje metaboličke puteve. Počeće da koristi masti za gorivo umesto glukoze koja je dobijena iz ugljenih hidrata.
Kao odgovor na ovo ograničenje, vaše telo će početi da proizvodi ketonska tela koja imaju mnogo zaštitnih efekata. Studije sugerišu da ketoza takođe može izazvati autofagiju izazvanu gladovanjem, koja ima neurozaštitne funkcije.
Nizak nivo glukoze se javlja u obe ishrane i povezan je sa niskim nivoom insulina i visokim nivoima glukagona, a nivo glukagona je onaj koji pokreće autofagiju.
Kada telo nema dovoljno šećera zbog posta ili ketoze, to donosi pozitivan stres koji budi način za popravku preživljavanja.
Jedna oblast koja nije dijetalna koja takođe može igrati ulogu u izazivanju autofagije je vežba. Prema jednoj studiji na životinjama, fizička vežba može da izazove autofagiju u organima koji su deo procesa metaboličke regulacije. To može uključivati mišiće, jetru, pankreas i masno tkivo.
Zaključak
Autofagija će nastaviti da privlači pažnju dok istraživači sprovode više studija o uticaju koji ima na naše zdravlje.
Za sada, stručnjaci za ishranu i zdravlje ukazuju na činjenicu da još mnogo toga treba da naučimo o autofagiji i kako da je najbolje podstaknemo.
Ako ste zainteresovani da pokušate da stimulišete autofagiju u svom telu, preporučuje se da počnete sa praktikovanjem posta i dodavanjem redovnih fizičkih aktivnosti u svoju dnevnu rutinu.
Međutim, potrebno je da se konsultujete sa svojim lekarom ako uzimate bilo koje lekove, ako ste trudni, dojite ili želite da zatrudnite ili imate hronično stanje, kao što su bolesti srca ili dijabetes. Ako spadate u bilo koju od gore navedenih kategorija ne počinjite autofagiju pre konsultacija sa lekarom.
