Sadržaj
Zlato je jedan od najstarijih oblika novca i sredstva za čuvanje vrednosti, a kroz istoriju je ostvarilo poseban status među investitorima. Već hiljadama godina, ovaj plemeniti metal zauzima centralno mesto u ekonomskim, političkim i kulturnim dinamikama različitih civilizacija. Zbog svoje trajnosti, retkosti i lepote, zlato je oduvek bilo više od običnog metala – postalo je simbol bogatstva, moći i postojanosti. U kontekstu investicija, ovaj plemeniti metal je postao nezaobilazno sredstvo, koje se često koristi kao sredstvo zaštite od ekonomske nestabilnosti i kao sigurno utočište u periodima ekonomskih kriza. Njegova izuzetna likvidnost i univerzalna prihvaćenost kao sreds:tvo plaćanja, kao i njegova sposobnost da zadrži vrednost kroz vreme, učinili su ga jednom od najpopularnijih investicija na svetu.
Pogled na istorijski pregled njegove upotrebe kao investicije otkriva fascinantnu priču o uticaju na globalnu ekonomiju i o tome kako su se njegova vrednost i percepcija menjale tokom vekova. Ova priča počinje od drevnih civilizacija koje su prve prepoznale njegovu vrednost, preko zlatne groznice 19. veka, sve do modernog doba tržišta i digitalnih transakcija.
Investiciono zlato
Investiciono zlato je vrsta plemenitog metala koje se koristi kao sredstvo za investiranje, sa ciljem ostvarivanja finansijske dobiti. Obično je u obliku zlatnih poluga ili kovanica visoke čistoće, obično 99,5% ili više. Ulaganje u ovaj plemeniti metal je popularna strategija investiranja zbog njegove inherentne vrednosti i istorijske stabilnosti u odnosu na druge vrste imovine. Investiciono zlato se razlikuje od zlatnog nakita. Iako ova forma ima vrednost, ona nije idealna za investiranje jer obično sadrži manje količine i može imati druge vrednosti (kao što su umetničke ili sentimentalne) koje mogu uticati na njihovu tržišnu cenu.
Jedna od glavnih prednosti ove vrste investicije je njegova likvidnost. Zlatne poluge i kovanice su univerzalno prihvaćene i lako se mogu prodati ili kupiti širom sveta. Ovo ga čini idealnim za investitore koji traže sigurno utočište ili žele da diverzifikuju svoj portfolio.
Kupovina investicionog zlata može biti jednostavna ili složena, u zavisnosti od specifičnih potreba i ciljeva investitora. Na primer, neki investitori možda žele da poseduju fizički oblik i drže ga u svojim sefovima ili bankovnim depozitima, dok drugi mogu izabrati da investiraju u njega putem finansijskih instrumenata kao što su ETF-ovi (Exchange-Traded Funds) koji prate njegovu globalnu cenu.
Bez obzira na strategiju, ključno je da se investitori dobro informišu pre ulaganja. Ovo uključuje razumevanje osnovnih tržišnih principa, kao što su ponuda i potražnja, kao i makroekonomskih faktora koji mogu uticati na cenu, kao što su inflacija, monetarna politika i geopolitička kretanja.
Istorija korišćenja kao valute
Zlato se koristi kao sredstvo razmene još od drevnih vremena. Prva njegova dokumentovana upotreba kao valute datira iz 700. godine pre nove ere, kada su Lidijci, narod iz zapadnog dela Male Azije, počeli da kuju zlatne i srebrne kovanice. U kasnijim periodima, ovaj plemeniti metal je nastavio da igra ključnu ulogu u monetarnim sistemima širom sveta. Rimsko carstvo je koristilo zlatne kovanice kao deo svog monetarnog sistema, a tokom srednjeg veka i renesanse, zlatni florini i dukati su bili široko prihvaćeni u međunarodnoj trgovini.
U moderno doba, ono je postalo temelj međunarodnog monetarnog sistema sa uvođenjem zlatnog standarda u 19. veku. Prema ovom sistemu, vrednost valute neke zemlje bila je direktno povezana sa određenom količinom zlata koju ta država poseduje. Zlatni standard održavao se do sredine 20. veka, kada je postepeno zamenjen fiat valutama, valutama čiju vrednost diktira ekonomska politika i snaga privrede te države.
Značajni periodi promene vrednosti
Kroz istoriju, vrednost ovog plemenitog metala je prolazila kroz značajne fluktuacije u zavisnosti od različitih ekonomskih, političkih i socijalnih faktora. Evo nekoliko ključnih perioda promene njegove vrednosti:
- Zlatna groznica (sredina 19. veka). Ovaj period karakterišu masovna otkrića zlata širom sveta, naročito u Kaliforniji i Australiji, što je dovelo do kratkotrajnog pada njegove vrednosti zbog naglog povećanja ponude.
- Velika depresija (1930-te). Kao odgovor na ekonomsku krizu, vlade širom sveta su napustile zlatni standard, što je dovelo do promene njegove vrednosti. U SAD, Ruzveltova administracija je 1933. godine povećala cenu sa 20,67 USD za uncu na 35 USD, u pokušaju da poboljša ekonomsku situaciju.
- Bretton-Woods sistem (1944-1971). Posle Drugog svetskog rata, ovaj plemeniti metal je ponovo postao ključna komponenta međunarodnog monetarnog sistema kroz Bretton-Woods sistem, gde su sve valute bile vezane za američki dolar, koji je bio konvertibilan u zlato. Ovaj sistem se raspao 1971. godine, što je dovelo do velikih promena njegove vrednosti.
- Globalna finansijska kriza (2008-2009) i COVID-19 pandemija (2020). U oba ova perioda, zlato je služilo kao sigurno utočište za investitore u vremenima neizvesnosti, što je dovelo do značajnih skokova u njegovoj ceni.
