Sadržaj
Urma je plod datula, biljki koje pripadaju porodici palmi, a koja su jedine pripadnice ovog roda koja se uzgajaju zbog svojih slatkih plodova. Vrsta je dobila naziv upravo po plodovima (daktulos = prst) koji su izduženi i imaju oblik prsta. Urme se na našem podneblju nazivaju još i hurma, datulja ili datula.
Prepostavlja se da su urme stare više od 50 miliona godina, te je vremenski period njihovog uzgajanja nemoguće precizno odrediti. Uspeva u svim tropskim i suptropskim predelima, a najveći deo urmi proizvodi se u predelu Bliskog Istoka, Severne Afrike i Južne Azije.
Drvo datula može da dostigne visinu do 25 metara. Izgledom nalikuje na sve ostale palme, a iz jednog korena može rasti jedna ili više stabljika. Nakon obilnog cvetanja datula iz cveta se razvija plod – urma. Urme su ovalno cilindričnog oblika, dužine od 3 do 7cm, prečnika do 2.5cm. Boje mogu varirati od svih nijansi žute do mrko crvene, zavisno od vrste datula.
Kod urmi se samo mesnati deo ploda koristi za ljudsku ishranu. Masivna semenka se odstranjuje i koristi se za dalju sadnju, u kozmetičkoj industriji ili u životinjskoj ishrani.
Kako se upotrebljavaju urme?
Urme se najčešće beru kada su u suvoj fazi, koja nam je poznata; međutim, jedinstvene su po tome što dožive nekoliko faza zrelosti. U prvoj fazi zrelosti, poznatoj kao khalalstage, urme imaju čvrstu i hrskavu teksturu koja je sočna i tek malo slatka. Kad se ostavi da sazri, urma postaje slađa i manje čvrsta i često se prodaje kad dozri do faze poznate kao tamarstage. Većina zaljubljenika u urme ih preferira u rutabstage, kada su vrlo mekane i slatke.
Slatkoća urmi je odlična pratnja uz mnoštvo različitih slanih jela, uključujući jela od sira, mesa i povrća. Ukoliko ih konzumirate samostalno odlična su zamena za desert.
Tokom istorije i u mnogim delovima sveta urme su se smatrale pristupačnim izvorom hrane, uporedivim sa pirinčem, pšenicom i krompirom. Budući da su osušene, lako se čuvaju i lako se transportuju, imaju produženi vek trajanja, što je idealno za duge periode putovanja.
Kao jedna od sedam vrsta pomenutih u Tori, jevrejskoj inačici Biblije, urme se nazivaju „d’vash“, što u bukvalnom prevodu znači med. To je navelo mnoge naučnike da veruju da se spominjanje meda u Tori zapravo odnosi na med ili sirup od urmi, a ne tradicionalni med koji proizvode pčele.
Što se tiče preostalih delova urmi, koštice se ponekad melju u stočnu hranu ili koriste u hlebu, a ulje se upotrebljava u kozmetičke svrhe.
Kako se jedu urme?
Urme se mogu jesti sveže ili sušene, slično grožđicama. Takođe se mogu dodavati raznim slatkim ili slanim jelima.
Neki primeri jela koja uključuju urme uključuju:
- Punjene urme: Urme možete napuniti bademima, pekan orasima, krem sirom ili pistaćima, kao odličan desert ili međuobrok.
- Urme u salatama: Možete koristiti usitnjene, narezane ili celovite komade urmi bez koštica kao odličan dodatak salatama.
- Urme u šejkovima (smoothie): Mešanje urmi u smoothie od banane pojačaće prirodnu slatkoću i pružiti dodatnu hranljivu vrednost.
- Jela od mesa: Slatkoća urmi biće odličan dodatak jelima od mesa, kakva su gulaši ili mesni paprikaši.
- Energetske kuglice: Urme možete pomešati sa orasima, brusnicama, ječmom, kokosovim brašnom ili raznim drugim sastojcima kako bi napravili „energetske kuglice“ koje se ne peku.
Kako odabrati urme?
Možda ste se nekad zapitali kako odabrati urme koje će biti savršenog ukusa? Kada kupujete urme treba da tražite plodove koji su sjajni i sa celovitom korom, koja nije ispucala.
Sveže urme možete čuvati u hermetički zatvorenoj posudi u frižideru po nekoliko meseci, pa čak i duže u zamrzivaču. Ako su u frižideru, sušene urme traju oko jednu godinu u hermetički zatvorenoj posudi. Zamrznute sušene urme mogu sačuvati kvalitet dugi niz godina.
Ako su urme izuzetno tvrde, imaju kristalizovan šećer na površini ili kiselkast alkoholni miris, ne biste trebali da ih konzumirate. Ovi znakovi ukazuju na to da su urme pokvarene.
Vrste urme
Postoje brojne vrste datula, a samim tim i brojne vrste urme, međutim, na pijacama i u supermarketima najčešće ćete naići na ovih pet vrsta:
- Medjool urme se uzgajaju u Maroku. Najčešće su uzgajane i samim tim su najrasprostranjenije. Velike i punašne, medjool urme se često opisuju kao „sirupaste“, kako zbog javorovog ukusa, tako i zbog slatke teksture.
- Deglet Noor urme su druge po zastupljenosti u prodavnicama i na pijacama, a sorta su koju verovatno kupujete, ako uzimate urme bez koštica. Uzgajaju se u Alžiriji (Severna Afrika). Deglet urme su suptilnije slatkoće i pomalo orašastog ukusa, što ih čini odličnim grickalicama – ali takođe lepo drže teksturu kada se kuvaju, pa su omiljene za kuvanje i pečenje.
- Barhi urme su Izuzetno slatke i mekane. Imaju ukus slatkih bombona i uglavnom se koriste kao grickalice. U Barhi urmama iz Iraka možete uživati u ranijoj fazi zrenja, zvanoj khalal, i tada imaju ukus hrskavih žutih jabuka.
- Halawi urme su takođe iz Iraka. Malene i puteraste, sa dubokim ukusom karamele i teksturom koja se gotovo topi u ustima, ovo je druga vrsta urme koja se često upoređuje sa slatkišima.
- Khadrawi urme su prilično gnjecave i vrlo slatke – toliko da su sklone ušećerenju. Odlične su za pečenje i dodavanje šejkovima, jer će čak i samo jedna urma pružiti sladak ukus kakav želite.
- Jujube – kineske urme ili crvene urme, gaje se u južnoj Aziji, a popularne su širom sveta. Imaju sunđerastu teksturu i ukus koji podseća na jabuke. Mogu biti umereno do vrlo slatke.
Urme nutritivna vrednost
Nutritivna vrednost urme je izvanredna!
Urme sadrže najmanje šest vitamina, uključujući malu količinu vitamina C, i vitamine B1 tiamin, B2 riboflavin, nikotinsku kiselinu (niacin) i vitamin A. Dijetetska vlakna 14 sorti urmi sadrže čak 6,4-11,5% u zavisnosti od sorte i stepena zrelosti. Urme sadrže 0,5-3,9% pektina, koji može imati važne koristi po vaše zdravlje.
Beta karoten | 6 μg |
Lutein Zeaxanthin | 75 μg |
Vitamin A | 10 IU |
Vitamin B1 (Thiamine) | 0.052 mg |
Vitamin B2 (Riboflavin) | 0.066 mg |
Vitamin B3 (Niacin) | 1.274 mg |
Vitamin B5 (Pantotenska kiselina) | 0.589 mg |
Vitamin B6 | 0.165 mg |
Vitamin B9 (Folat) | 19 μg |
Vitamin C | 0.4 mg |
Vitamin E | 0.05 mg |
Vitamin K | 2.7 μg |
Svetska proizvodnja urmi je porasla 2,9 puta tokom poslednjih 40 godina, dok se svetska populacija udvostručila. Ukupan svetski izvoz urme povećao se za 1,71% tokom 40 godina. Urme se na mnogo načina mogu smatrati gotovo idealnom hranom koja pruža širok spektar osnovnih hranljivih sastojaka i potencijalnih zdravstvenih blagodati.
Mineral | Količina | % Preporučenog dnevnog unosa |
---|---|---|
Kalcijum | 39 mg | 4% |
Gvožđe | 1.02 mg | 8% |
Magnezijum | 43 mg | 12% |
Mangan | 0.262 mg | 12% |
Fosfor | 62 mg | 9% |
Potasijum | 656 mg | 14% |
Natrijum | 2 mg | 0% |
Cink | 0.29 mg | 3% |
Urme su kalorične – sveže urme na 100g sadrže oko 150 kalorija, dok sušene urme, zavisno od vrste i stepena osušenosti mogu sadržavati od 260 do 310 kalorija. No, hajde da pogledamo njihov prosečni sastav:
Energijska vrednost | 228 kcal |
Ugljeni hidrati | 75.03g |
Šećeri | 63.35g |
Dijetalna vlakna | 8g |
Masti | 0.39g |
Proteini | 2.45g |
Zašto treba jesti urme?
Pored odličnog ukusa, urme sadrže proteine, vitamine i minerale, stoga su odlične za zdravlje i preventivno deluju na razvoj mnogih bolesti.
- Visok sadržaj polifenola. Polifenoli su antioksidativna jedinjenja koja mogu zaštititi telo od upala. Urme sadrže više polifenola nego većina ostalog voća i povrća.
- Alternativa praznim kalorijama koje unosimo slatkišima. Umre mogu zadovoljiti vašu želju za slatkišima, dok istovremeno pružaju neophodne hranljive sastojke, kao što su vitamin B-6 i gvožđe.
- Bogate su vlaknima. Samo ¼ šolje urmi obezbeđuje 12% dnevne potrebe osobe za vlaknima. Vlakna pomažu čoveku da se duže oseća sitim.
- Visok sadržaj kalijuma. Urme su bogate kalijumom, a to je elektrolit koji je telu potreban za dobro zdravlje srca. Kalijum takođe pomaže u izgradnji mišića i proteina u telu.
- Odlična zamena za šećer. Urme mogu zameniti šećer, komadiće čokolade ili druge slatkiše u receptima za kolače. Na ovaj način ljudi mogu voditi računa o zdravoj ishrani i bili sigurni da jedu prirodni umesto rafinisanog šećera
Ko ne sme da jede urme?
Iako su urme izuzetno zdrave i hranljive, postoje slučajevima u kojim ih nije preporučljivo konzumirati:
- Ako imate sindrom iritabilnog kolona (IBS). Oni koji imaju IBS mogu biti osetljivi na hranu koja sadrži FODMAP, a to su ugljeni hidrati malog lanca koji kod nekih ljudi izazivaju poteškoće u varenju. Kao značajan izvor fruktoze, urme mogu dovesti do nadimanja i poremećaja varenja.
- Posle obilnog obroka. Urme su bogate vlaknima, što znači da je potrebno duže vreme da se probave. Kao rezultat toga, konzumacija velikog broja urmi nakon obilnog obroka može učiniti da se osećate prejedeno ili nelagodno.
- Ako imate alergiju. Iako retki, neki ljudi mogu biti osetljivi ili čak imati alergiju na urme. Ako mislite da se ovo može odnositi na vas, pre konzumacije urmi porazgovarajte sa zdravstvenim radnikom.
- Ako imate dijareju ili retku stolicu. Urme sadrže alkoholni šećer poznat pod nazivom sorbitol, koji može pojačati rad creva kod nekih ljudi. Zbog toga je najbolje ograničiti količinu ili izbegavati urme dok vam se rad creva ne normalizuje.
Da li su urme pogodne za ljude koji imaju dijabetes?
Opšte je poznato da ljudi oboleli od dijabetesa ne treba da koriste standardni šećer u ishrani, ali šta je sa urmama? Kako se slažu urme i dijabetes?
Urme imaju nizak glikemijski indeks (GI), što znači da je manje verovatno da će vam povisiti nivo šećera u krvi, što ih čini sigurnim izborom za ljude sa dijabetesom. Štaviše, urme izazivaju srednji nivo glikemijskog opterećenja (GL), što znači da su 1 ili 2 ploda odjednom dobar izbor.
Poreklo urmi
Phoenix Dactylifera, takođe poznat kao urme ili datule, tokom istorije je bila prepoznata kao osnovna hrana koja daje energiju. Urme su nekada nazivali „hlebnim desertom“ ili „kolačem siromašnih“.
Urme se smatraju najstarijim uzgajanim voćem na svetu, koje je prisutno najmanje 50 miliona godina, a na to ukazuju fosilni dokazi iz vremena praistorije. Latinski naziv poreklo vodi još iz drevne Grčke. Priobalni region između doline Jordana i Sredozemnog mora poznat kao Fenikija (Phoenicia), što je grčki naziv za ljubičastu zemlju – pozdravljanje ljubičastom bojom napravljenom od otrovnih morskih puževa, po kojoj je ovo područje bilo poznato.
S obzirom da je datula u Feniciji obilno rasla, verovalo se da je ona domovina ovog drveća. Drvo je postalo poznato kao Feniks ili drvo Fenike. Bilo je simbol regiona i bilo je prikazano na feničanskom novcu. Dactylifera u prevodu znači „nošenje prstiju“, referenca na duguljaste oblike urmi i grozdove u kojima rastu.
Grčka mitologija povezuje datule sa besmrtnim Feniksom. U Prirodnoj istoriji Plinije Stariji opisuje pticu feniks, koja bi svoje gnezdo izgradila na vrhu datula. Posle 500 godina, ptica bi se zapalila iz plamena sunca i preporodila bi se iz svog pepela. Neke legende kažu da bi datula umrla i oživela zajedno sa čuvenom pticom.