Šta je anoreksija i zašto je opasna?

Anoreksija nervoza – često se jednostavno naziva anoreksija – je poremećaj u ishrani koji se karakteriše abnormalno malom telesnom težinom, intenzivnim strahom od debljanja i iskrivljenom percepcijom težine. Ljudi sa anoreksijom pridaju veliku važnost kontroli svoje težine i izgleda, koristeći ekstremne napore koji imaju tendenciju da im značajno ometaju život.

Da bi sprečili debljanje ili nastavili da mršave, ljudi sa anoreksijom obično ozbiljno ograničavaju količinu hrane koju jedu. Mogu da kontrolišu unos kalorija povraćanjem nakon jela ili zloupotrebom laksativa, dijetetskih pomagala, diuretika ili klistira. Oni takođe mogu pokušati da smršaju prekomernim vežbanjem. Bez obzira na to koliko se kilograma izgubi, osoba se i dalje plaši debljanja.

Anoreksija se zapravo ne odnosi na hranu. Izuzetno je nezdrav, a ponekad i opasan po život način pokušaja suočavanja sa emocionalnim problemima. Kada imate anoreksiju, mršavost često poistovećujete sa sopstvenom vrednošću.

Anoreksija, kao i drugi poremećaji u ishrani, može da vam preuzme život i može da bude veoma teška za prevazilaženje. Ali lečenjem možete steći bolji osećaj ko ste, vratiti se zdravijim navikama u ishrani i preokrenuti neke od ozbiljnih komplikacija anoreksije.

Koji su simptomi anoreksije?

Fizički znaci i simptomi anoreksije su povezani sa gladovanjem. Anoreksija takođe uključuje emocionalna pitanja i probleme u ponašanju koja uključuju nerealnu percepciju telesne težine i izuzetno jak strah od dobijanja na težini ili debljanja.

Možda će biti teško uočiti znakove i simptome, jer se ono što se smatra malom telesnom težinom razlikuje za svaku osobu, a neke osobe možda neće izgledati izuzetno mršavo. Takođe, ljudi sa anoreksijom često prikrivaju mršavost, prehrambene navike ili fizičke probleme.

Koji su fizički simptomi anoreksije?

Fizički znaci i simptomi anoreksije mogu uključivati:

• Ekstremni gubitak kilograma ili nestvarno povećanje telesne težine
• Izuzetno mršav izgled
• Abnormalna krvna slika
• Umor
• Nesanica
• Vrtoglavica ili nesvestica
• Plavičasto obojenje prstiju
• Kosa koja se proređuje, lomi ili opada
• Obilje mekih paperjastih belih malja po celom telu
• Odsustvo menstruacije
• Zatvor i bolovi u stomaku
• Suva ili žućkasta koža
• Netolerancija na hladnoću
• Nepravilan srčani ritam
• Nizak krvni pritisak
• Dehidratacija
• Oticanje ruku ili nogu
• Erodirani zubi i žuljevi na zglobovima od indukovanog povraćanja

Neki ljudi koji pate od anoreksije slični su osobama koje imaju bulimiju. Ali ljudi sa anoreksijom uglavnom se bore sa abnormalno malom telesnom težinom, dok su osobe sa bulimijom obično normalne do iznad normalne težine.

Koji su simptomi ponašanja osoba koje pate od anoreksije?

Simptomi ponašanja anoreksije mogu uključivati pokušaje mršavljenja:

• Oštro ograničavanje unosa hrane dijetom ili postom
• Prekomerno vežbanje
• Samoinducirano povraćanje da bi se osoba rešila unete hrane, što može uključivati upotrebu laksativa, klistir, dijetetska pomagala ili biljne proizvode

Koji su emocionalni simptomi anoreksije?

Emocionalni znaci i simptomi ponašanja mogu uključivati:

• Preokupiranost hranom, što ponekad uključuje kuvanje složenih obroka za druge, ali ne i kozumaciju istih
• Često preskakanje obroka ili odbijanje hrane
• Poricanje gladi ili izgovor za gladovanje
• Konzumiranje samo nekoliko određenih „sigurnih“ namirnica, obično one sa malo masti i kalorija
• Usvajanje rituala tokom hranjenja, poput pljuvanja hrane nakon žvakanja
• Odbijanje hrane u javnosti
• Laž o tome koliko je hrane pojedeno
• Strah od debljanja koji može uključivati učestalo vaganje ili merenje tela
• Česta provera izgleda u ogledalu radi uočavanja nedostataka
• Nezadovoljstvo zbog sala ili “debelih delova tela”
• Pokrivanje slojevima odeće
• Ravno raspoloženje (nedostatak emocija)
• Socijalno povlačenje
• Razdražljivost
• Nesanica
• Smanjena zainteresovanost za seks

Kada treba potražiti medicinsku pomoć?

Nažalost, mnogi ljudi sa anoreksijom ne žele lečenje, bar u početku. Njihova želja da ostanu mršavi prevazilazi zabrinutost zbog njihovog zdravlja. Ako imate voljenu osobu zbog koje ste zabrinuti, nagovorite je da razgovara sa lekarom.

Ako imate bilo koji od gore navedenih problema ili ako mislite da imate poremećaj u ishrani, potražite pomoć. Ako anoreksiju skrivate od najmilijih, pokušajte da nađete osobu u koju imate poverenja da biste razgovarali o tome šta se dešava.

Koji su uzroci anoreksije?

Tačan uzrok anoreksije nije poznat. Kao i kod mnogih bolesti, verovatno je reč o kombinaciji bioloških i psiholoških faktora, kao i uticaja sredine.

• Biološki faktori. Iako još uvek nije jasno o kojim genima je reč, možda postoje genetske promene zbog kojih su neki ljudi izloženi većem riziku od razvoja anoreksije. Neki ljudi mogu imati genetsku tendenciju ka perfekcionizmu, osetljivosti i istrajnosti – sve osobine povezane sa anoreksijom.
• Psihološki faktori. Neki ljudi sa anoreksijom mogu imati opsesivno-kompulzivne osobine ličnosti zbog kojih se lakše pridržavaju stroge dijete i odriču se hrane, iako su gladni. Možda imaju krajnju težnju za perfekcionizmom, zbog čega misle da nikada nisu dovoljno mršavi. A mogu imati visok nivo anksioznosti i uključiti se u restriktivno jedenje kako bi ga smanjili.
• Uticaj sredine. Savremena zapadna kultura ističe mršavost. Uspeh i vrednost često se poistovećuju sa mršavošću. Pritisak vršnjaka može pomoći da se podstakne želja za mršavljenjem, posebno među mladim devojkama.

Ko je u povećanom riziku od razvoja anoreksije?

Anoreksija je češća kod devojčica i žena. Međutim, dečaci i muškarci sve više razvijaju poremećaje ishrane, verovatno povezane sa rastućim socijalnim pritiscima.

Anoreksija je takođe češća među tinejdžerima. Ipak, ljudi bilo koje starosne dobi mogu razviti ovaj poremećaj ishrane, mada je redak kod ljudi starijih od 40 godina. Tinejdžeri mogu biti izloženiji riziku zbog svih promena kroz koje njihovo telo prolazi tokom puberteta. Takođe se mogu suočiti sa povećanim pritiskom vršnjaka i biti osetljiviji na kritike ili čak slučajne komentare o težini ili obliku tela.

Određeni faktori povećavaju rizik od anoreksije, uključujući:

• Genetika. Promene u određenim genima mogu određene ljude dovesti u veći rizik od anoreksije. Oni sa rođacima prvog stepena – roditeljem, sestrom ili detetom – koji su imali poremećaj imaju mnogo veći rizik od anoreksije.

• Dijeta i izgladnjivanje. Dijeta je faktor rizika za razvoj poremećaja hranjenja. Postoje snažni dokazi da su mnogi simptomi anoreksije zapravo simptomi gladi. Izgladnjivanje utiče na mozak i utiče na promene raspoloženja, ukočenost u razmišljanju, anksioznost i smanjenje apetita. Izgladnjivanje i gubitak težine mogu promeniti način na koji mozak radi kod ranjivih osoba, što može produžiti restriktivna ponašanja u ishrani i otežati povratak normalnim prehrambenim navikama.
• Životne promene. Bilo da se radi o novoj školi, domu ili poslu; prekid veze; ili smrt ili bolest voljene osobe, promena može doneti emocionalni stres i povećati rizik od anoreksije.

Kakve komplikacije može izazvati anoreksija?

Anoreksija može imati brojne komplikacije. U najgorem obliku može izazvati i fatalne posledice. Smrt se može dogoditi iznenada – čak i kada neko nema isuviše malu težinu. Ovo može biti rezultat abnormalnih srčanih ritmova (aritmija) ili neravnoteže elektrolita – minerala kao što su natrijum, kalijum i kalcijum koji održavaju ravnotežu tečnosti u vašem telu.

Ostale komplikacije anoreksije uključuju:

• Anemija
• Problemi sa srcem, poput prolapsa mitralnog ventila, abnormalnih srčanih ritmova ili srčane insuficijencije
• Gubitak gustine kostiju (osteoporoza) koji povećava rizik od preloma
• Gubitak mišića
• Kod žena, odsustvo menstruacije
• Kod muškaraca, smanjena količina testosterona
• Gastrointestinalni problemi, kao što su zatvor, nadimanje ili mučnina
• Niske količine elektrolita, poput niskog nivoa kalijuma, natrijuma i hlorida u krvi
• Bubrežni problemi
• Ako se osoba sa anoreksijom ozbiljno pothrani, mogu se oštetiti svi organi u telu, uključujući mozak, srce i bubrege. Ova oštećenja možda neće biti u potpunosti reverzibilna, čak i kada je anoreksija pod kontrolom.

Pored mnoštva fizičkih komplikacija, ljudi sa anoreksijom takođe često imaju i druge poremećaje mentalnog zdravlja. Mogu da uključuju:

• Depresija, anksioznost i drugi poremećaji raspoloženja
• Poremećaji ličnosti
• Opsesivno-kompulzivni poremećaji
• Zloupotreba alkohola i supstanci
• Samopovređivanje, samoubilačke misli ili pokušaji samoubistva

Prevencija anoreksije

Ne postoji garantovan način za sprečavanje anoreksije. Lekari primarne zdravstvene zaštite (pedijatri, porodični lekari i internisti) mogu biti u dobrom položaju da identifikuju rane indikatore anoreksije i spreče razvoj bolesti. Na primer, mogu da postavljaju pitanja o prehrambenim navikama i zadovoljstvu izgledom tokom rutinskih medicinskih pregleda.

Ako primetite da član porodice ili prijatelj ima nisko samopoštovanje, ozbiljne probleme sa dijetetskim navikama i nezadovoljstvo izgledom, razmislite o razgovoru sa njim o ovim pitanjima. Iako možda nećete moći da sprečite razvoj poremećaja ishrane, možete razgovarati o zdravijem ponašanju ili mogućnostima lečenja.