Sadržaj
Izmedju stresa i anksioznosti je tanka linija razdvajanja, veoma su slični po tome da predstavljaju emocionalne odgovore i imaju skoro identične fiziološke simptome; umor, nesanica, napetost mišića, razdražljivost, problem sa nesanicom.
Suštinski se stres i anksioznost veoma razlikuju. Uzroci stresa su u iznenadnim teškim životnim situacijama, zato se za njega još kaže da nastaje pod uticajem spoljašnjih faktora. Do stresa dolazi usled stresnih situacija koje su povremene, zato se stres posmatra kao situacioni emotivni odgovor našeg tela. Anksioznost traje čak i kada stres prestane, definiše se kao stanje uporne i prekomerne brige kome se treba posvetiti i obratiti psihoterapeutu.
Šta je anksioznost?
Anksioznost se definiše kao unutrašnja emotivna opasnost po pacijenta koja nema opravdano spoljašnje uporište. Frojd je ispitivanjima zaključio da anksioznost izazivaju potisnuti sadržaji koji nemaju direktnu vezu sa spoljašnjim opasnostima. Aksiozni pacijenti su stalno u stanju strepnje i išćekivanja negativnih ishoda, projektuju tragične scenarije uzrokovane stvarnim, vrlo često i zamišljenim dogadjajima.
Ukoliko je anksiozno stanje povremeno i vezano za situacije onda nije zabrinjavajuće ali ga treba pratiti. Anksiozno stanje može da se usložnjava u pravcu anksioznih poremećaja, onda postaje zabrinjavajuće i neophodno je da se medicinski tretira, a psihoterapija je najefikasniji način lečenja o čemu možete pogledati ovde.
Simptomi anksioznosti
Anksioznost se dijagnostikuje na osnovu simptoma koji mogu da variraju od neprimetnih do veoma jakih i neprijatnih. Javljaju se na tri različita novia: fizičkom, ponašajnom i mentalnom nivou. Najbrojniji su i najuočljiviji mentalni simptomi koje reševa psihoterapija. Primarni simptom anksioznosti je preterano razmišljanje obojeno strahovima i projekcijama „šta ako se desi“. Začarani krug iracionalnih strahova javlja se u različitim kontekstima počevši od preterane brige za zdravlje, preterano razmišljanje o svojim i tudjim postupcima i tudjem mišljenju, o partnerskim odnosima.
Specifično je da se anksioznost javlja kod osoba koje pokušavaju da spreče da se desi bilo šta neplanirano, teže perfekcionizmu i da drže sve pod kontrolom. U začaranom krugu preterane brige ne mogu da shvate da budućnost ne može da se predvidi i da briga samo iscrpljuje i pacijenta i njegovo okruženje. U sklopu anksioznih poremećaja javljaju se i opsesivne misli i dok god postoji borba sa njima i težnja da se oteraju ili kontrolišu one će jačati u intezitetu i mučiti pacijenta. Kada ih pacijent shvati kao neistinu i mentalni sindrom one će početi da slabe i vremenom nestati.
Anksiozne osobe previše osluškuju svoje misli i analizira ih onda joj je smanjen fokus na spoljašnjim informacijama pa se javlja osećaj kao da niju prisutna tu gde jeste. Smanjen fokus dovodi do pada koncentracije koji je još jedan od simptoma. Ovi simptomi mogu da se svedu u granice normale ili potpuno isključe tehnikama psihoterapije poput osvešćivanja, modifikovanja blokirajućih misli i relaksacijom.
Psihoterpija je ključ za rešenje anksioznosti
Blaga anksioznost može da se reši nutritivno bogatom ishranom, kvalitetnim snom i fizičkom aktivnošću. Ukoliko je anksioznost odmakla i utiče na svakodnevne aktivnosti i raspoloženje pa pacijent ne može sam da se suoči sa njom i da je prevazidje, onda je neophodna pomoć stručnjaka kroz psihoterapiju. Postoji više tehnika psihoterapije koje pomažu da se prevazidje anksioznost. Jedna od najpoznatijih terapija je terapija prihvatanja i posvećenosti kroz koju se dolazi do saznanja da nije svaka nametljiva misao opravdanje za brigu.
Umesto da se opovrgava uverenje, bolje da se pokuša sa prihvatanjem. Terapija prihvatanja bazira se na identifikaciji misli a podrazumeva svest o trenutku kada se misao pojavila i kada počne da se povlači. Ovaj pristup treba da se zasniva na neprihvatanju misli, bez verovanja u nju, jednostavno je treba pustiti da ode. Druga tehnika je kognitivno restrukturiranje koja se bazira na promeni doživljaja situacije kako bi se promenio način doživljaja situacije.
Zahvaljujući ovoj tehnici vremenom se gradi kritički pristup iskrivljenih misli. Jedna od tehnika je izlaganje uzrocima aksioznosti. U bezbednom okruženju pacijent treba da shvati da uzroci aksioznosti nisu tako loši, da čak mogu imati i svoju pozitivnu stranu. Ne postoji precizno definisano vreme za prevazilaženje anksioznosti. Vreme trajanja lečenja anksioznosti psihoterapijom individualno je od pacijenta do pacijenta.
Iskustva u lečenju aknsioznosti psihoterapijom
Iskustva pacijenata pokazuju da je najvažnije na vreme posetiti psihoterapeuta on će najbolje odrediti lek za aksioznost. Lečenje lekovima i psihoterapijom ne treba samo da deluje na simptome i posledice, veoma je važno korigovanje i lečenje uzroka. Jedan od najčešćih uzroka anksioznosti je strah.
Ukoliko je kontrolisan strah može da bude i koristan, medjutim ukoliko ne može da se kontroliše i nadvladava onda je neophodna pomoć psihoterapeuta. Pacijenti potvrdjuju da je najefikasniji tretman kada psihoterapeut pravi individualni plan. U tom slučaju se pacijent u vrlo kratkom roku uči da kontroliše svoja osećanja i anksioznost.
