Sadržaj
Mentalna nelagoda ili neprijatnost ne svrstava se obavezno pod mentalnu bolest. Nekada su određene reakcije prosto odgovor na tešku životnu situaciju ili neke doživljene gubitke. Ljudi reaguju na različite načine, a neki od njih su tuga, strah, ljutnja pa i anksioznost.
U korenu svih ovih osećanja i reagovanja mogu biti neke hronične stresne situacije ili određeni konflikti, koji mogu dovesti do poremećaja ukoliko se ne suočimo sa njima. Podrška porodice, prijatelja i stručnih lica je od suštinske važnosti, kada se nalazimo na nekoj životnoj prekretnici. Ne treba da se ustručavate da zatražite pomoć, ako osetite da vam je ona potrebna i da ne možete sami da se izborite sa problemima.
U mentalne poremećaje spadaju: poremećaji prilagođavanja, anksiozni poremećaji, depresivni poremećaji, poremećaji ishrane i ponašanja, kao i emotivni poremećaji. U slučaju trajnih i često intenzivnih simptoma mentalne nelagode, kao što su anksioznost, panični napadi ili depresija, poremećaji spavanja ili apetita, oni počinju da ometaju naše funkcionisanje i naše odnose sa drugim ljudima. Može se desiti da treba vremena da se postavi određena dijagnoza, pogotovo kada simptomi nisu specifični i mogu da ukazuju na mnoge poremećaje.
Šta je napad panike a šta anksioznost?
Psihološka stanja nije uvek lako razlikovati, i zato je od izuzetne važnosti da naučimo kako da ih prepoznamo. Samo na taj način ćemo moći da u takvim situacijama pomognemo sami sebi. Često se ova dva stanja poistovećuju, a među njima postoje bitne razlike. Anksioznost je stanje koje traje, a panični napad dolazi iznenada, bez najave i obično ne traje dugo. Ovi napadi mogu biti očekivani i neočekivani. Neočekivani se javljaju bez nekog uzroka, a očekivani su obično izazvani nekim stresorima. Mogu se desiti svakome, ali ako se desi više njih uzastopno onda oni prerastaju u panični poremećaj. Simptomi mogu biti lupanje srca, nekontrolisano znojenje, a ponekad i osećaj nestabilnosti i gubljenja tla pod nogama.
Anksioznost je obično povezana sa nekim stresom koji se dešava duže vreme. Ona može biti umerena, blaga ili teška. Oba stanja mogu imati iste faktore rizika. To mogu biti doživljena trauma ili prisustvo traumatičnom događaju, smrt bliske osobe ili finansijski problemi. Promene načina života mogu pomoći da sprečite oba stanja, ali i da smanjite doživljaj simptoma kada dođe do napada. Pokušajte da upravljajte izvorima stresa, kao i da identifikujete i na vreme zaustavite negativne misli. Redovno budite fizički aktivni i uravnoteženo se hranite. Svedite konzumaciju kofeina i alkohola na najmanju moguću meru.
Bipolarni poremećaj – čest problem kod sve većeg broja ljudi
Bipolarni poremećaj jeste mentalni poremećaj koji prouzrokuje neuobičajene promene raspoloženja, čudne nalete energije, oscilacije na nivou koncentracije i sposobnosti za funkcionisanje u svakodnevnom životu. Razlikuju se dva tipa bopolarnog poremećaja. Tip 1 se karakteriše epizodama manije koje traju najmanje nedelju dana i ima simptome koji zahtevaju bolničku negu osobe kojoj se dešavaju. Tip 2 se karakteriše menjanjem raspoloženja od pozitivnog do negativnog. Osobe sa bipolarnim poremećajem doživljavaju tokom bolesti epizode teške depresije, ali i epizode manije – neizmernu radost, uzbuđenje i sreću, neverovatne nalete energije, a nekada i smanjenu potrebu za spavanjem. Iskustvo bipolarnosti je jedinstveno, pa tako ne postoje dve osobe sa istim iskustvom ovog stanja. Ovaj poremećaj se može javiti i kod dece bilo kog uzrasta. Deca mogu biti veoma hiperaktivna ili teško depresivna. Do sada nije pronađen lek za ovo stanje, ali osobe koje pate od njega mogu imati duge periode bez ikakvih simptoma.
Ponašanje osoba sa šizofrenijom
Šizofrenija je hronično duševno oboljenje i jedna od najpoznatijih duševnih bolesti. Pacijenti najčešće oboljevaju pre 30. godine zivota i leče se u ambulantnim uslovima, u psihijatrijskim ordinacijama. Ove osobe su zapuštene, prljave i nemaju nikakvu higijenu, često lutaju ulicama i preturaju po kontejnerima. Usamljeni su, neobično se ponašaju, često pričaju sami sa sobom, iz čista mira mogu plakati ili se nekontrolisano smejati. Često imaju osećaj da ih neko prati i posmatra. Njihova inteligencija je tokom bolesti očuvana i to je zaista zapanjujuće. Može se desiti da osoba koja pati od šizofrenije ne zna odgovore na najednostavnija pitanja, ali da zato na teška pitanju daje tačne i logički izvedene odgovore.
Karakteristično je da ovakve osobe ne uviđaju, i nemaju razumevanje za potrebe drugih. Genetski faktor može imati veliku ulogu u povećanju rizika od šizofrenije, ali se ne nasleđuje sama bolest, već se tako prenose neke osobine, koje mogu vremenom preći u šizofrenićno ponašanje. Osoba koja boluje vidi neobične slike ispred sebe, čuje glasove, proganjaju je za dugove koji u stvari ne postoje, prisluškuju je i prate. Okidač za ovo stanje bude veliki stres posle koga osobe postaju uplašene, povlače se i prestaju sa druženjem, ali i sa komunikacijom.
Izvor fotografije: Pexel/SHVETS production
