2 C
Novi Sad
petak, 21 januara, 2022

Lektorski trikovi koje svaki bloger treba da zna

Kreativan i uspešan blog sa velikim brojem čitalaca i pratilaca cilj je svakog blogera. Bilo da ste početnik, da „pišete iz ljubavi” ili ste spremni da „izgradite imperiju“ svojim mislima i tastaturom, znate da je put do vernih čitalaca popločan originalnim sadržajem.

Ako i vi plivate u velikom online moru saveta kako se postaje uspešan bloger, sasvim je izvesno da ste pročitali na desetine članaka o tome koliko je važno da izaberete svoju nišu, razumete ciljnu publiku, izaberete odgovarajuću platformu za blogovanje. Među vodećim predlozima i uputstvima profesionalaca nalazi se i onaj o redovnom pisanju i objavljivanju sadržaja.

Međutim, da li je za uspešan blog dovoljno da jednom dnevno/nedeljno objavite tekst koji ima fantastičan naslov? Šta zapravo predstavlja „kreativan, originalan i relevantan sadržaj“?

Pisanje bloga je javno iznošenje ideja i stavova i dosezanje do odgovarajuće grupe ljudi. Ipak, koliko god da je vaš koncept zanimljiv, ako ga „okitite“ pravopisnim, gramatičkim i stilskim greškama, male su šanse da ćete privući čitalačku publiku.

Da bi vaša zamisao doprla do čitalaca i zaintrigirala ih da se ponovo vrate na vaš blog po još korisnih i vrednih ideja, potrebno je da tekstovi koje pišete imaju suštinu, budu jasni, korektni i razumljivi za čitanje. Zbog toga je važno da pre pritiska na taster „objavi“, pročitate i uredite tekst, uklonite gramatičke greške i doterate stil.

U lektorskom delu „blogerskog posla“ bavite se „raspetljavanjem“ rečenica, prerađujete pasuse, pronalazite bolja i relevantnija leksička rešenja, a sve sa istim ciljem – kreiranje kvalitetnog bloga koji ljudi rado čitaju.

Jezičke nedoumice i česte gramatičke greške

Kod osnovnog uređivanja teksta, odnosno osnovne lekture potrebno je iščitati ceo tekst, reč po reč i otkloniti sve greške – bilo da su one pravopisne, gramatičke, stilske ili napravljene slučajno u kucanju. Važno je uočiti gde ima nepotrebnih ponavljanja, suvišnih ili pogrešno upotrebljenih reči i fraza.

Koje su česte jezičke nedoumice i greške koje se potkradu i iskusnim piscima?

Sastavljeno i odvojeno pisanje reči

Napisali ste izvrstan tekst, ali niste baš sigurni da li se piše neznam, nizašta ili jel tako? Premda se čini da u doba instant informacija i dostupnog sadržaja niko ne primećuje ne pismene autore, činjenica je da su čitaoci osetljivi na pravopisne greške. Ukoliko objavite tekst preplavljen gramatičkim nepravilnostima, vrlo je moguće da će svako ko počne da ga čita odustati negde na pola.

Ko bi rekao da tako male reči poput rečce ne ili li, mogu stvoriti toliko problema blogerima? Zaobiđite ove „gramatičke brige” tako što ćete usvojiti pravila: rečca ne se piše odvojeno od glagola (ne znam, ne umem, ne poznajem), osim u četiri slučaja – neću, nisam, nemoj i nemam. Rečca li se takođe piše odvojeno: Da li razumeš? Je li to tvoje? Oblici dal, dal’ jel i jel’ su nepravilni.

Sa druge strane, rečcu ne ne treba odvajati od glagola i imenica, tj. piše se sastavljeno: nepismen, nenaučen, neznanje.

Pored navedenih pravila i slučajeva potrebno je paziti i na pisanje rečce i te. Koristimo je kada želimo nešto posebno da istaknemo i obavezno je pišemo odvojeno: i te kako te razumem.

Česte glavobolje autorima stvara i pisanje predloga sa ličnim zamenicama. Oslobodite se ovih nedoumica i pišite odvojeno: preda mnom, sa tobom, uza se.

Veliko i malo slovo – da li je važno kako se piše?

Čak i u slučaju kad pišete i vodite lični blog, neke „pesničke slobode” ipak nisu dozvoljene. Velikim slovom počinjemo rečenicu, pišemo vlastita imena, kao i nazive država, toponima (kod dvočlanih naziva planina, uzvišenja i vrhova samo se prva reč piše velikim slovom – Stara planina, Pančićev vrh, Babin zub), te imena iz umetničkih dela.

Dakle, Pipi Duga Čarapa je čitala roman Ive Andrića „Na Drini ćuprija” dok je bila na odmoru na Fruškoj gori.

Česte pogrešne reči i konstrukcije

Kući sam, žalosan gledam televizor, obzirom da danas celo vreme pada kiša, kao i juče i preključe.

Svima se događa da pogreše, ali ako zaista želite reputaciju uspešnog blogera, morate zaboraviti na tipične i česte greške u srpskom jeziku. Ako vam je žao, ne možete se nekome izvinUti, već izviniti. Kada gledate omiljenu seriju, onda gledate televiziju, a ne televizor. Lepo ste se proveli na žurki, a ne na žurCi. Ukoliko vam nešto nije jasno, konsultovaćete se sa nekim, nećete konsultovati nekoga.

S obzirom na to da želite da vodite blog koji prati mnogo ljudi, nećete se u vezi toga usavršavati, već ćete u vezi sa tim istraživati sve relevantne načine da budete bolji. Uređivaćete fotografije, praviti video snimke i pravilno pisati reči i fraze:

Kod kuće sam, žalostan gledam televiziju, s obzirom da danas sve vreme pada kiša, kao i juče i prekjuče.

Jer i je l’ – nemaju isto značenje

Još jedan od primera za greške koje su se „odomaćile” u srpskom jeziku jeste upotreba uzročnog veznika jer. Naime, nije retkost da se jer upotrebljava umesto je l’ (enklitičkog oblika glagola jesam i upitne rečce li).

 Jer si doneo knjigu? Jer si napisao blog za ovu nedelju?

Uzročni veznik jer, kao što mu naziv kaže, pokazuje odnos između uzroka i posledice, tj. povezuje uzročnu zavisnu rečenicu sa glavnom rečenicom. (Nisam napisao blog, jer sam imao mnogo obaveza.)

Ne može se i ne treba upotrebljavati u funkciji pitanja. Dakle, pravilno je napisati:

Je l’ si doneo knjigu? ili Jesi li doneo knjigu?

Je l’ si napisao blog za ovu nedelju?

Pleonazmi „guše” stil pisanja

Često puta sam je zvao da izađe napolje, kao na primer kad joj je bio rođendan. Čak šta više, ja lično mislim da ona namerno neće da siđe dole kod nas.

Dešava se da iz prevelike želje da „izbruse” stil i naglase nešto što je važno, pisci – preteraju. Obilje reči i bogatstvo izraza nekad jednostavno nije dobro, a ni pravilno. Umesto teksta napisanog raskošnim stilom tada govorimo o članku koji su „ugušili” pleonazmi.

Neki od najčešćih pleonazama u srpskom jeziku su čak štaviše (dovoljno je napisati čak ili šta više), često puta (pravilno je često ili više puta), sići dole, popeti se gore (dovoljno je napisati sići ili popeti se, bez priloga).

Često sam je zvao da izađe, na primer, kad joj je bio rođendan. Šta više, mislim da ona namerno neće da siđe kod nas.

Da li je lektura zaista toliko važna?

Napisati kvalitetan i dobar tekst zahteva mnogo uloženog truda i vremena. Da biste objavili blog koji „drži pažnju” od početka do kraja, potrebno je više od dobre priče. Izuzetno je važno kako je priča ispričana i – napisana. Poznavanje osnovnih gramatičkih i pravopisnih pravila je od ključnog značaja ako želite da vas u svetu bloginga shvate kao autora čiji su tekstovi vredni čitanja. Uz lektorske trikove bićete bliži ostvarenju tog cilja.

Najnovije
- Reklama -spot_img
- Reklama -
Možda bi Vas interesovalo