Sadržaj
Prva asocijacija na psihičko nasilje je nasilje u porodici. Nažalost, ono je samo jedan od aspekata nasilja u porodici, koje predstavlja kompleksan problem i izuzetno čestu pojavu u našem društvu. U sistemsku borbi protiv nasilja uključeni su profesionalci iz različitih oblasti- policije, socijalne zaštitte i advokature, i svaki od njih je svestan od kolike je važnosti brzo postupanje kada su u pitanju slučajevi bilo koje vrste nasilja. Stoga je žrtvama na raspolaganju nekoliko mehanizama uz pomoć kojih se mogu zaštititi.
Nasilje u porodici, onakvo kakvog ga zakon i javnost posznaju, može imati nekoliko pojavnih oblika- fizičko, psihičko, seksualno i finansijsko nasilje. Njihova težina i ozbiljnost se ne mogu međusobno upoređivati, jer je svako pojedinačno izuzetno pogubno po fizučki integritet i psihičko stanje žrtve. Takođe, upravo iz tog razloga je važno znati da se direktne posledice određenih vrsta nasilja lakše uočavaju od drugih, pa je neophodno da kao društvo budemo svesni da i nasilje koje ne ostavlja fizićke tragove jednako razorno deluje na žrtvu.
Kako prepoznati psihičko nasilje?
Psihičko nasilje je aspekt i pojavni oblik nasilja u porodici koje se po pravilu javlja tamo gde postoji fizičko, seksualno i finansijsko nasilje, ali se može javiti i samostalno. U smislu nasilja, porodica se posmatra jako široko, pa u ovaj krug spadaju supružnici, bivši supružnici, deca, braća i setre, roditelji, usvojenici i usvojitelji, bliži i dalje krvni rođaci i rođaci po tazbini, ali i vanbračni partneri, bivši vanbračni partneri i partneri sa kojima ne mora postojati zajednica života.
Psihičko nasilje jeste svako ugrožavanje ili narušavanje duševnog mira. Ono se može ispoljiti kao vređanje, psovanje, pretnje povređivanjem ili ubistvom, ucenjivanje, kontrolisanje kretanja ili socijalnih kontakata žrtve, prisilno udaljavanje od članova porodice ili prijatelja, te stoga protiv osoba koje nas tako uznemiravaju treba podneti tužbu za psihičko maltretiranje.
Takođe, pojavni oblici psihičkog nasilja su i ponižavanje, neprekidno svađanje i pretnje samoubistvom. Kod žrtava psihičkog nasilje ono najčešće prouzrokuje potpuno rastrojstvo, konstantan strah, razvoj depresivnih poremećaja, pa čak i suicidne misli. Osobe izložene psihičkom nasilju često to čuvaju kao tajnu, jer osećaju sramotu zbog situacije u kojoj se nalaze. Iako je ovo osećanje neadekvatno njihovom položaju, ne može mu se oduzeli legitimnost.
Zbog toga je neophodna sistemska podrška žrtvama da prijave svoje nasilnike i protiv njih preduzmu odgovarajuće korake, među kojima je i tužba za psihičko maltretiranje. Pošto očigledno postoje nesporazumi u komunikaciji sa partnerima, potrebno je jednoj strani koja je zlostavljana pružiti pravu pomoć, te je stoga važno da se osim policije, centra za socijalni rad i pravosuđa, u zaštitu žrtava psihičkog nasilja aktivno uključuje i nevladine organizacije i udruženja koja se bave smeštajem žrtava u sigurnu sredinu i pružanjem podrške kroz sudski proces koji ih očekuje.
Zakonska zaštita žrtava psihičkog nasilja
Žrtve nasilja u porodici, pa i psihičkog nasilja, pre svega štite Krivični zakon i Porodični zakon. Takođe, od 2017. godine, problem nasilja u porodici koje se svakodnevno dešava prepoznat je na državnom nivou i od tada je počeo da se primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Ovim zakonskim aktima određeno je ko može biti učinilac krivičnih dela protiv braka i porodice, kao i mehanizmi koji žrtvama stoje na raspolaganju kako bi se zaštitile. Prvenstveno, žrtve nasilja učinioce mogu prijaviti policiji, koja će onda krivičnu prijavu proslediti javnom tužiocu, koji će nastaviti dalje gonjenje.
Ova prijava može se učiniti anonimno ili ne, a svi organi gonjenja moraju poštovati integritet žrtve i njenu privatnost. Drugi način zaštite od psihičkog nasilja jeste podnošenje privatne tužbe nadležnom sudu. Ono što je specifično kod psihičkog nasilje jeste činjenica da ne ostavlja vidljive, fizičke tragove. Samim tim, teže ga je dokazati. Ipak, to nije nešto što bi trebalo da pokoleba žrtve ili njihovu okolinu. Bez obzira da li se podnosi krivična prijava ili tužba za zaštitu od psihičkog nasilja, sudu ili javnom tužiocu biće neophodni dokazi. To mogu biti prepiske, imejlovi, snimci telefonskih razgovora ili onih koji se dešavaju uživo. Takođe, veliku dokaznu težinu imaju svedočenja očevidaca, članova porodice ili prijatelja koji su prisustvovali nasilju.
Za žrtve je izuzetno bitno da za vreme trajanja procesa pravnog gonjenja učinioca budu na sigurnom, tako da je najbolje podneti zahtev za izdavanje zabrane prilaska i promeniti mesto boravka. Imajući u vidu da pravni spor i utuživanje nasilnika jesu procesi koji mogu potrajati i nekoliko meseci, žrtvama se preporučuje da angažuju advokata, kao pravnog zastupnika koji će se postarati da njihov integritet bude zaštićen, a konačni rezultat procesa zadovoljavajući. Takođe, advokat će odmah pokrenuti one hitne postupke koji u situaciji prijave nasilja mogu biti nephodni, kao što su mehanizam zaštite dece ili uklanjanje nasilnika iz zajedničkog stana.
