11.2 C
Novi Sad
ponedeljak, april 22, 2024

Šta je doksing i kako da se zaštitite?

Živimo u svetu u kojem je virtuelna realnost postala “stvarnija” od realne stvarnosti. Kao da smo kompletan život preselili onlajn, jer nam se ponekad više dopada da živimo taj život nad kojim imamo potpunu kontrolu. Možemo da kontrolišemo šta i kad delimo, možemo ulepšati stvarnost koliko želimo i izostaviti sitne detalje koje život koji oslikavamo čine manje savršenim. 

Međutim, iako nam se čini da su podaci koje delimo onlajn uvek pod našom kontrolom, zapravo nismo ni svesni koliko smo nezaštićeni. Dovoljno je da jedna privatna informacija dođe do pogrešnih ušiju i naša sigurnost se ruši kao kula od karata!

Zapravo, postoji “komad interneta” u kojem su lične informacije korisnika na ceni. Kada kažemo “na ceni” zaista to i mislimo, u bukvalnom značenju. Cena traženih informacija na dark web-u se kreće u sledećem rasponu: podaci iz ličnih dokumenata (uglavnom lična karta): 50 centi do 10 dolara, skeniranje pasoša od 6 do 15 dolara, skeniranje vozačke dozvole od 5 do 25 dolara, selfi s dokumentima od 40 do 60 dolara, medicinske kartice od 1 do 30 dolara, podaci o bankovnoj kartici od 6 do 20 dolara… 

Jasno vam je da s par stotina dolara u džepu možete dobiti poverljive informacije o desetak osoba. Svakako je jasno i šta sve nesavesna osoba može učiniti sa tuđim ličnim podacima.

Šta je doksing i zašto je opasan?

Doksing je osnova sajber kriminala (pixabay.com)

Dokisng zapravo vezujemo za same početke sajber kriminala. Naziv potiče od engleske reči doxing i podrazumeva čin javnog otkrivanja privatnih ličnih podataka o pojedincu ili organizaciji, najčešće preko interneta. Dakle, reč je o deanonimizaciji osobe ili organizacije. Puna imena, kućne i kompanijske adrese, telefonski brojevi, slike, korisnička imena, objave na društvenim mrežama i raznim forumima – sve postaje široko dostupno zainteresovanim potraživačima.

Doksing se može posmatrati i kao oblik onlajn nasilja, jer podrazumeva otkrivanje ličnih podataka osobe bez njenog pristanka. Kao rezultat, žrtva može pretrpeti materijalnu štetu, doživeti razne neprilike ili čak biti dovedena u opasnost.

Sigurno ste već čuli da podaci koji su jednom objavljeni onlajn, nikada ne nestaju. Kako vreme prolazi, biće ih možda malo teže “iskopati”, ali se uvek mogu pronaći među gomilom informacija koje nesmotreno plasiramo po internetu. Cilj doksinga ponekad nije krađa informacije i nanošenje materijalne štete. Cilj je često zastrašivanje, stvaranje osećaja neprijatnosti, bespomoćnosti ili stida kod targetirane osobe. 

Primera radi, objavite svoje mišljenje u vidu komentara na nečiji post. Može se raditi o Facebook grupi, forumu ili sekciji za komentare na određenom sajtu. Dokser se može protiviti vašem mišljenju, a umesto kredibilnog argumenta, u komentaru na vaš komentar može navesti vašu kućnu adresu i pozvati sve da vas “nauče pameti”. U takvoj situaciji se ne možete osećati prijatno i sigurno ćete se narednih nekoliko dana neprekidno osvrtati. 

Takve pretnje ponekad završe tu gde su i počele, ali nikad ne možete znati kada će neki nasilnik zaista zakucati na vaša vrata. Pored toga, vaši lični podaci ili intimni sadržaj, mogu postati dostupni vašoj porodici, prijateljima ili poslodavcu. Koliko god da ste s nekim bliski, s razlogom želite da u određenoj meri zaštite svoju intimu. Za sve postoji vreme i mesto, a pojedinim informacijama je mesto iza zatvorenih vrata.

Kako izgleda doksing?

Doksing za posledicu ima gubitak novca, kredibiliteta, ugleda ili sigurnosti. Posledice ne moraju uvek biti iste, ali uvek su negativne (unsplash.com)

Postupak i posledice zavise od cilja i osobe. Bilo kako bilo, rezultat doksinga nikad nije pozitivan i žrtva na kraju uvek gubi – novac, kredibilitet, ugled, prijateljstva, sigurnost…

“Pornografija iz osvete” je jedan od oblika doksinga, a sam naziv jasno govori o čemu se radi. U pitanju je objava intimnih fotografija ili video snimaka. Posledice mogu biti brojne i uticati na privatni život žrtve ili njenu karijeru.

Često svoja mišljenja želimo da objavimo anonimno, te za te potrebe koristimo nadimke. Primera radi, ako na nekom sajtu želimo da se požalimo na tretman poslodavca, izrazimo netradicionalne stavove, ako želimo da negativno komentarišemo dosadašnji rad vladajuće stranke ili postupke multimilionskih kompanija – jasno je da prethodno želimo da se zaštitimo, praktično kao da smo u programu zaštite svedoka. Međutim, čak i ako koristimo nadimak, dokseri mogu doći do informacija o našem punom imenu i prezimenu ili adresi stanovanja, što automatski dovodi u opasnost naš i život naših najmilijih.

Novinari, opozicija, aktivisti, advokati, blogeri na svojim stranicama – češće su pod lupom doksera od drugih. Pretnje su ponekad teške i zahtevaju intervencije nadležnih organa. Ipak, doksing se često ne shvata dovoljno ozbiljno, sve dok posledice ne postanu zaista užasne. “Interenet maltretiranje”, kako se doksing često prevodi, opasnije je nego što mnogi žele da priznaju.

Kako se zaštiti od doksinga?

Počnite od sebe i svojih aktivnosti. Proverite koje i kakve informacije o vama su dostupne onlajn. Ako niste do sada, guglajte svoje ime, kombinujte svoje ime s drugim ličnim podacima i vidite šta će sve pretraživač da vam prikaže.

Proverite svoje profile na društvenim mrežama. Pregledajte objavljene postove. Isključite geo lokatore koji će svima otkriti tačne koordinate na kojima se nalazite. Osvrnite se i na listu svojih onlajn prijatelja. Da li sve osobe s liste zaista poznajete i da li vam je nečiji profil sumnjiv. Povremeno ažuriranje liste prijatelja deluje zamorno i dosadno, ali je veoma važno ako držite do sopstvene bezbednosti. U narednom periodu, zahteve za prijateljstvo prihvatajte samo od osoba koje poznajete i sa kojima već imate zajedničkih prijatelja.

Vodite računa i o mobilnim aplikacijama koje beleže geopodatke. Brojne fitnes aplikacije su postale zaista popularne u poslednje vreme, ali često prilikom registracije zahtevaju otkrivanje ličnih podataka (pol, adresa, preferencije, hobiji, zanimanje…). Naravno, unos informacija traže kako bi “personalizovali nalog”, međutim nikada ne možete biti sigurni ko sve dobija pristup vašim ličnim podacima. Potrudite se da otkrijete samo minimum i držite nalog “privatnim”.

Kada govorimo o sajber bezbednosti, često zanemarujemo tehničku zaštitu prostora. Međutim, imajte na umu da se najviše naših ličnih podataka upravo može pronaći u našem domu ili poslovnom prostoru. Provalnik će prostor napustiti s našim dragocenostima, ali i dragocenim privatnim informacijama. Zbog toga je veoma važno da prostor bude zaštićen odgovarajućim sistemima tehničke zaštite. Ako ste u potrazi za opremom za video nadzor ili drugim sistemima tehničke zaštite, obratite se pouzdanoj kompaniji kao što je Videomont. U svom asortimanu nude samo proizvode proverenih i svetski poznatih proizvođača. Njihov stručni tim vam je na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice i odgovor nude u najkraćem mogućem roku.

Dakle, zaštita se zasniva na prevenciji. Pre naredne objave dobro razmislite da li je sav sadržaj koji delite zaista benigan. Čuvajte svoje lične informacije jer dokseri vrebaju na svakom ćošku.

Najnovije
- Reklama -spot_img
Možda bi Vas interesovalo