Sadržaj
S vremenom sluh postaje slabiji. Kako ne bi doveo sebe do stanja nelagodnosti, važno je da se svaki pojedinac brine o zdravlju uha.
Simptomi oštećenja sluha se retko manifestuju preko noći i iznenada, ali ih je teško samostalno ustanoviti.
Da biste na vreme reagovali i eventualno se obratili stručnom licu, u nastavku teksta ćemo izlistati i objasniti najčešće poteškoće sa kojima se susreću ljudi koji imaju problema sa sluhom.
#1 Tinitus – zujanje u ušima
Povremeno zujanje, zvonjenje ili šištanje u ušima je normalna pojava koju ste sigurno iskusili usled promene atmosferskog pritiska, izloženosti glasnoj muzici ili tokom rada na bučnim mašinama.
Pošto ovi simptomi nestaju nakon kratkog vremena, nisu opasni po zdravlje. Međutim, problem nastaje kada traju satima ili danima. Tada je reč o tinitusu, koji predstavlja osećaj zvuka u jednom ili oba uha bez tačnog spoljašnjeg nadražaja.
Kada govorimo o tome šta je tinitus, važno je istaći da nije reč o bolesti, već o simptomu.
Naučnici pretpostavljaju da u najvećem broju slučajeva nastaje usled oštećenja srednjeg ili unutrašnjeg uha. Međutim, uzroci mogu biti i infekcije uha, nagomilani vosak u uhu, stres, anksioznost, veliki fizički napori, kao i povrede vrata, vilice ili glave. U malom broju slučajeva je reč o simptomu tumora uha ili zvučnog nerva.
Učestala izloženost zujanju u ušima u početku stvara nervozu, a s vremenom dolazi do razdražljivosti, iscrpljenosti, nesanice, stresa, glavobolja, pada koncentracije, pa i depresije i anksioznosti.
Zato možemo reći da tinitus indirektno utiče na svakodnevno funkcionisanje, što je dodatni razlog da pacijent potraži pomoć lekara. Postoji čitava lepeza metoda pomoću kojih se može prepoznati, ublažiti, pa i rešiti.
Osim redovnog otorinolaringološkog pregleda, lekar će možda zahtevati i snimanje CT skenerom, ultrazvuk ili magnetnu rezonancu kako bi se uočili potencijalni uzroci zujanja u ušima.
Procenjuje se da 10-15% populacije ima ovaj problem. Postoje brojne terapije i opcije koje mogu pomoći u smanjenju opštih tegoba izazvanih tinitusom.
#2 Nagluvost uzrokovana bukom
Oštećenja sluha je neretko izazvano dugotrajnim izlaganjem buci, tj. akustičkim nadražajima intenziteta preko 80 dB.
Primarno se javlja u domenu visokih frekvencija. Zbog toga ljudi koji provode mnogo vremena u bučnom okruženju najpre počinju slabije da čuju visokofrekventne zvukove (kao što su ženski i dečiji glasovi).
Obično su ovakva oštećenja prisutna kod radnika koji rade u fabrikama teške industrije (livnicama, kovačnicama, pri radu sa pneumatskim čekićem ili kompresorima itd).
U industrije sa visokim stepenom buke spadaju i agroprivreda, rudarstvo, vojna industrija, drvna i transportna industrija.
Takodje, preterano glasna muzika može uzrokovati nastanak hronične akustičke traume.
Predstavljamo vam nekoliko saveta koji će vam pomoći da održiti sluh zdravim:
- zaštite svoje uši čepićima za uši kada je potrebno;
- smanjite jačinu muzike u slušalicama;
- smanjite zvuk na vašem televizoru ili radiju;
- dajte vašim ušima vremena da se oporave nakon što su bile izložene prevelikoj buci;
- svake godine obavite kontrolni pregled sluha.
#3 Staračka nagluvost – gubitak sluha kod starijih osoba
Staračka nagluvost predstavlja postepeno, progresivno slabljenje sluha i razumljivosti govora, koje je uslovljeno starenjem.
Najpre dolazi do gubitka percepcije za visoke tonove. Osoba počinje da primećuje da ne čuje zvukove poput kućnog zvona ili telefona. Zatim postaje evidentno i slabije razumevanje i razaznavanje tuđeg govora. Na samom kraju, socijalni kontakt putem sluha biva čak i onemogućen.
Gubitak sluha u početnoj fazi znatno lakše opažaju osobe čija je profesija vezana za sluh (muzičari, pevači, predavači).
Smatra se da 30% populacije preko 65 godina, a 50% preko 85 godina ima ovaj tip oštećenja sluha. Javlja se kod oba pola, nešto češće kod muškaraca.
Dijagnoza se uglavnom lako postavlja – ORL pregledom i merenjem stepena oštećenja sluha (audiometrija).
Za sada je pacijentima moguće pomoći jedino određivanjem adekvatne amplifikacije tj. kvalitetnog slušnog aparata. To neće imati uticaja na tok bolesti, ali će omogućiti rehabilitaciju socijalnog kontakta, što je od značaja za psihički, emocionalni i intelektualni život.
#4 Nagli gubitak sluha – nerešena misterija u otorinolaringologiji
Gubitak sluha pogađa sve starosne grupe, od novorođenčadi do starijih osoba, narušavajući govorni razvoj dece, ali i uspostavljanje i održavanje društvenih odnosa.
Pacijenti iznenadnu nagluvost konstatuju najčešće u jutarnjim satima.
Uzrok nije poznat, ali pretpostavlja se da može biti virus, vaskularna ili autoimuna bolest. Može se javiti i kao posledica promene krvnog pritiska, kao i pri ronjenju. U nekim slučajevima se može raditi o moždanom udaru ili tumoru na mozgu.
Moguće je razlikovati privremeni i trajni gubitak sluha.
Ako se stanje pogorša, preporučljivo je odmah reagovati i posetiti lekara. Dijagnostički postupak uključuje testiranje uzoraka koje je standardno moguće identifikovati, a zatim se isključivanjem jednog po jednog utvrđuje tačan uzrok.
Kada je reč o simptomima, pacijenti se često žale na osećaj punoće i zujanje u uhu, dok se kod nekih može javiti vrtoglavica, nesvestica ili poremećaj ravnoteže. Simptomi mogu biti blagi, ali i izraženiji. Nagli gubitak sluha se najčešće događa kod osoba starijih od 40 godina, pri čemu je zahvaćeno samo jedno uho.
Ako je sluh ozbiljno narušen, te ne reaguje ni na jednu liniju lečenja, lekar može preporučiti upotrebu slušnog aparata.
Ukoliko imate u okruženju osobu čiji je sluh oštećen, svakodnevna komunikacija može postati izazovna. Predstavljamo vam nekoliko trikova koji vam mogu pomoći:
- oslovite imenom osobu kojoj se obraćate;
- govorite sporije i razgovetnije;
- okrenite se telom prema osobi s kojom komunicirate, promatrajte izraze lica i govor tela;
- tokom razgovora isključite izvore buke (poput televizora ili radija).
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan.
Nemojte dopustiti da vas lenjost savlada i da zapustite svoj sluh. Ukoliko primetite neki od gore navedenih simptoma, posetite lekara i na vreme izbegnite posledice. Srećno!
