Kako antibiotici leče?

Antibiotici su lekovi koji se koriste u borbi protiv infekcija izazvanih bakterijama. Takođe se nazivaju antibakterijskim lekovima. Oni leče infekcije ubijanjem ili smanjenjem rasta bakterija.

Prvi savremeni antibiotik korišćen je 1936. Pre antibiotika, 30% svih smrtnih slučajeva bilo je uzrokovano bakterijskim infekcijama. Zahvaljujući antibioticima, prethodno fatalne infekcije su izlečive.

Danas su antibiotici još uvek moćni lekovi koji spašavaju živote ljudi sa određenim ozbiljnim infekcijama. Takođe mogu sprečiti da bezazlene infekcije postanu ozbiljne.

Postoji mnogo klasa antibiotika. Određene vrste antibiotika najbolje deluju za određene vrste bakterijskih infekcija.

Antibiotici dolaze u različitim oblicima, uključujući:

• Tablete
• Kapsule
• Tečnosti
• Kreme
• Masti

Većina antibiotika u tabletama i kapsulama dostupna je samo na recept lekara, dok su neke antibiotske kreme i masti dostupne bez recepta.

Kako antibiotici deluju protiv bakterija?

Antibiotici se bore protiv bakterijskih infekcija ili ubijajući bakterije ili usporavajući i obustavljajući njihov rast. To čine tako što:

• Napadaju zidove ćelije bakterija ili oblažu okolne bakterije
• Ometaju reprodukciju bakterija
• Blokiraju proizvodnju proteina u bakterijama

Koliko dugo antibiotici deluju?

Antibiotici počinju da deluju odmah nakon što počnete da ih uzimate. Međutim, možda se nećete osećati bolje prva dva do tri dana.

Brzina oporavka nakon lečenja antibioticima varira. Takođe zavisi od vrste infekcije koju lečite.

Većinu antibiotika treba uzimati 7 do 14 dana. U nekim slučajevima kraći tretmani funkcionišu jednako dobro. Vaš lekar će odlučiti koja je dužina lečenja najbolja i za vas će odrediti tip antibiotika.

Iako biste se mogli osjećati bolje nakon nekoliko dana lečenja, najbolje je dovršiti celi režim antibiotika kako biste se u potpunosti rešili infekcije. Ovo takođe može pomoći u sprečavanju rezistencije na antibiotike. Nemojte prerano prestati sa uzimanjem antibiotika bez prethodnog razgovora sa lekarom.

Od čega se prave antibiotici?

Prvi beta-laktamski antibiotik, penicilin, otkriven je slučajno. Narastao je iz mrlje buđi na Petrijevoj posudi. Naučnici su otkrili da je određena vrsta gljivica prirodno proizvodila penicilin. Na kraju je penicilin proizveden u velikim količinama u laboratoriji fermentacijom pomoću gljivice. Neke druge rane antibiotike proizvele su bakterije pronađene u tlu.

Danas se svi antibiotski lekovi proizvode u laboratorijama. Neki su napravljeni nizom hemijskih reakcija koje proizvode supstancu koja se koristi u lekovima.

Drugi antibiotici se barem delimično proizvode prirodnim, ali kontrolisanim procesom. Ovaj proces se često pojačava određenim hemijskim reakcijama koje mogu promeniti originalnu supstancu da bi se stvorio drugačiji lek.

Šta je rezistencija na antibiotike?

Antibiotici su moćni lekovi koji veoma dobro deluju na određene vrste bolesti. Međutim, neki antibiotici su sada manje korisni nego što su bili, zbog povećanja rezistencije na antibiotike.

Otpornost na antibiotike nastaje kada određeni antibiotici više ne mogu da kontrolišu ili ubiju bakterije. U nekim slučajevima to može značiti da ne postoje efikasni tretmani za određena stanja.

Svake godine 2 miliona ljudi zarazi se bakterijama otpornim na antibiotike, što za posledicu ima najmanje 23.000 smrtnih slučajeva.

Kada uzimate antibiotik, osetljive bakterije se eliminišu. Bakterije koje prežive tokom lečenja antibiotikom često su otporne na taj antibiotik. Ove bakterije često imaju jedinstvene karakteristike koje sprečavaju antibiotike da deluju na njih.

Neke ozbiljne infekcije otporne na antibiotike uključuju:

Clostridium difficile (C. diff)

Prekomerno razmnožavanje ove vrste bakterija uzrokuje infekciju i u tankom i u debelom crevu. To se često dešava nakon uzimanja neodgovarajućih antibiotika na svoju ruku. Antibiotike uvek mora da propiše lekar, ne smete ih posuđivati od članova porodice, jer ono što je drugome pomoglo ne mora nužno biti dobar lek za vas. C. diff je prirodno otporan na mnoge antibiotike.

Enterokok otporan na vankomicin (VRE)

Ove bakterije često inficiraju vaš krvotok, urinarni trakt ili hirurške rane. Ova infekcija se obično javlja kod pacijenata koji su hospitalizovani. Infekcije enterokoka mogu se lečiti antibiotikom vankomicinom, ali je VRE otporan na ovaj tretman.

Staphilococcus aureus otporan na meticilin (MRSA)

Ova vrsta infekcije je otporna na tradicionalne antibiotike protiv stafilokoka. MRSA infekcije se obično javljaju na vašoj koži. Najčešći je kod ljudi u bolnicama i onih sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Enterobacteriaceae otporne na karbapenem (CRE)

Ova klasa bakterija otporna je na mnoge druge antibiotike. CRE infekcije se obično javljaju kod ljudi u bolnicama i koji su na mehaničkoj ventilaciji ili imaju stalne katetere.

Najvažniji uzrok rezistencije na antibiotike je neprimerena upotreba ili prekomerna upotreba antibiotika. Smatra se da je čak 30% upotrebe antibiotika nepotrebno. Antibiotici se često prepisuju kada nisu potrebni.

Nekoliko važnih koraka može se preduzeti kako bi se smanjila neprikladna upotreba antibiotika:

• Uzimajte antibiotike samo za bakterijske infekcije. Ne koristite antibiotike za lečenje bolesti izazvanih virusima kao što su prehlada, grip, kašalj ili upaljeno grlo.
• Uzimajte antibiotike prema uputstvima lekara. Upotreba pogrešne doze, preskakanje doza ili uzimanje duže ili kraće od propisane može doprineti otpornosti bakterija. Čak i ako se posle nekoliko dana osećate bolje, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što prekinete uzimanje antibiotika.
• Uzmi pravi antibiotik. Upotreba pogrešnog antibiotika za infekciju može dovesti do rezistencije. Ne uzimajte antibiotike propisane za nekog drugog. Takođe, ne uzimajte antibiotike preostale od prethodnog tretmana. Vaš zdravstveni radnik će moći da izabere najprikladniji antibiotik za vašu specifičnu vrstu infekcije.

Šta antibiotici leče?

Antibiotici se koriste za lečenje infekcija izazvanih bakterijama. Ponekad je teško utvrditi da li je infekcija uzrokovana bakterijom ili virusom jer su simptomi često vrlo slični.

Vaš zdravstveni radnik će proceniti vaše simptome i obaviti fizički pregled kako bi utvrdio uzrok vaše infekcije. U nekim slučajevima mogu zatražiti analizu krvi ili urina kako bi se potvrdio uzrok infekcije.

Neke uobičajene bakterijske infekcije uključuju:

• Infekcije mokraćnih puteva
• Infekcije sinusa i uha
• Infekcije grla

Antibiotici nisu efikasni protiv virusa, poput prehlade ili gripa. Takođe ne deluju na infekcije izazvane gljivicama, kao što su:

• Gljivične infekcije
• Atletsko stopalo
• Gljivične infekcije noktiju na nogama

Koji su uobičajeni neželjeni efekti antibiotika?

Većina antibiotika ima slične nuspojave. Možda najčešći neželjeni efekat je gastrointestinalni (GI) poremećaj, koji uključuje simptome kao što su:

• Dijareja
• Mučnina
• Povraćanje
• Grčevi

U nekim slučajevima, ovi neželjeni efekti mogu se smanjiti ako antibiotik uzimate s hranom. Međutim, neki antibiotici se moraju uzimati na prazan želudac. Pitajte svog lekara ili farmaceuta o najboljem načinu uzimanja antibiotika.

Poremećaji gastrointestinalnog trakta obično nestaju nakon prestanka lečenja. Ako se to ne dogodi, trebalo bi da pozovete svog lekara. Takođe, pozovite svog lekara ako razvijete simptome kao što su:

• Teška dijareja
• Bolovi u stomaku i grčevi
• Krv u stolici
• Groznica

Pravilno uzimanje antibiotika

Antibiotici su najefikasniji ako se pravilno koriste. Ovaj postupak počinje osiguravanjem da vam je antibiotik zaista potreban. Koristite samo antibiotike koje vam je lekar propisao za bakterijsku infekciju.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom o najboljem načinu uzimanja antibiotika. Neke bi trebalo uzimati s hranom kako bi se smanjili neželjeni efekti, ali druge treba uzeti na prazan želudac.

Antibiotike takođe treba uzimati u propisanoj količini i tokom usmerene dužine lečenja. Možda ćete se osećati bolje u roku od nekoliko dana nakon početka uzimanja antibiotika, ali bi trebalo da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što prerano prekinete lečenje.

Kombinovanje antibiotika i alkohola: da li je bezbedno?

Alkohol i lekovi mogu biti opasna kombinacija. Lekari preporučuju izbegavanje alkohola tokom uzimanja određenih lekova. Najveća briga je da konzumiranje alkohola sa lekovima može povećati rizik od neželjenih  efekata.

Alkohol ne čini antibiotike manje efikasnim, ali konzumiranje alkohola – naročito ako pijete previše – može povećati vašu šansu da iskusite određene neželjene efekte.

Nikada ne biste trebali konzumirati alkohol dok uzimate bilo koji od sledećih antibiotika:

• Cefoperazon
• Cefotetan
• Doksiciklin
• Eritromicin
• Metronidazol
• Tinidazol
• Ketokonazol
• Izoniazid
• Linezolid
• Griseofulvin

Kombinacija ovih antibiotika i alkohola može izazvati potencijalno opasnu reakciju.

Metronidazol, tinidazol, cefoperazon, cefotetan i ketokonazol

Konzumiranje alkohola tokom uzimanja ovih lekova može izazvati sledeće simptome:

• Mučnina
• Povraćanje
• Preznojavanje
• Glavobolja
• Ubrzan rad srca
• Grčevi u stomaku

Nemojte piti alkohol pre, tokom ili do tri dana nakon uzimanja ovih lekova.

Griseofulvin

Konzumacija alkohola tokom uzimanja ovog leka može prouzrokovati:

• Groznica
• Prekomerno znojenje
• Ubrzan rad srca

Izoniazid i linezolid

Konzumiranje alkohola sa ovim lekovima može izazvati neželjene efekte kao što su:

• Oštećenje jetre
• Visok krvni pritisak

Doksiciklin i eritromicin

Konzumiranje alkohola tokom uzimanja ovih antibiotika može ih učiniti manje efikasnim.

Opšti neželjeni efekti

Specifični neželjeni efekti koje antibiotik može izazvati zavise od leka. Međutim, neki uobičajeni neželjeni efekti antibiotika uključuju:

• Mučnina
• Pospanost
• Vrtoglavica
• Ošamućenost
• Dijareja
• Uznemiren stomak
• Probavni problemi, poput bolova u stomaku, dijareje i čireva
• Umor

Znaci negativne reakcije alkohola na antibiotike uključuju:

• Crvenilo i zagrevanje kože
• Jaka glavobolja
• Ubrzan rad srca

U većini slučajeva, ovi neželjeni efekti prolaze sami. Ako se osećate loše i potrebna vam je hitna medicinska pomoć, odmah pozovite 194.

Šta da uradim?

Oznaka upozorenja na vašem antibiotiku treba da sadrži informacije o upotrebi alkohola.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom ako niste sigurni kako da uzimate lekove i da li smete povremeno da popijete čašu alkoholnog pića. Možda će vam reći da je povremeno piće u redu. Ali to verovatno zavisi od vaših godina, opšteg zdravlja i vrste leka koji uzimate.

Ako vam je lekar rekao da ne treba da pijete alkohol, pitajte koliko treba da sačekate pre ponovnog uzimanja alkohola. Možda ćete morati da sačekate najmanje 72 sata nakon završetka terapije antibioticima pre nego što budete smeli da pijete alkohol.

Slušanje saveta vašeg lekara ili farmaceuta može vam pomoći da izbegnete efekte interakcije opasne kombinacije alkohol-lekovi.

Efekti alkohola na izlečenje od infekcije

Obično konzumiranje alkohola neće sprečiti vaš antibiotik da deluje na lečenje vaše infekcije. Ipak, alkohol može ometati zaceljivanje vaše infekcije na druge načine.

Dovoljno se odmarajte i hranite se zdravo, to vam može pomoći da se oporavite od bolesti ili infekcije. Konzumiranje alkohola može ometati ove faktore. Na primer, konzumiranje alkohola može poremetiti vaš način spavanja, što vas može sprečiti da se dobro naspavate.

Alkohol takođe može sprečiti vaše telo da apsorbuje vitalne hranljive materije. Može povećati nivo šećera u krvi i smanjiti nivo energije.

Svi ovi faktori mogu smanjiti sposobnost vašeg tela da se izleči od infekcije. Akutna upotreba alkohola, opijanje i hronična upotreba alkohola mogu biti štetni, bez obzira da li uzimate lekove ili ne.

Imajte na umu da alkohol nije ograničen samo na pivo, vino, žestoka pića i mešana pića. Može se naći i u nekim vodicama za ispiranje usta i lekovima za prehladu.

Proverite oznake sastojaka na ovim i drugim proizvodima ako ste u prošlosti imali reakciju na kombinaciju alkohol-antibiotik. Pitajte svog lekara da li je bezbedno da koristite ove proizvode dok uzimate antibiotik.

Lekari često prepisuju antibiotike na kratko vreme. U mnogim slučajevima, potrebno je samo nedelju ili dve da uzimate antibiotike da biste se potpuno oporavili od infekcije.

Razgovarajte sa svojim lekarom

Mešanje alkohola sa antibioticima retko je dobra ideja. I alkohol i antibiotici mogu izazvati neželjene efekte u vašem telu, a konzumiranje alkohola tokom uzimanja antibiotika može povećati rizik od ovih štetnih efekata.

Ako na etiketi vašeg leka piše da ne pijete alkohol tokom lečenja, sledite taj savet.

Imajte na umu da se antibiotici često propisuju kratkoročno. Sačekajte dok ne prestanete sa uzimanjem lekova da popijete sledeće piće. To može smanjiti mogućnost komplikacija ili nuspojava izazvanih antibioticima.

Izbegavanje alkohola ionako će vam verovatno pomoći da brže izlečite infekciju.

Razgovarajte sa svojim lekarom i farmaceutom ako uzimate antibiotik. Oni vam mogu dati odgovore o upotrebi alkohola sa vašim lekovima.