0.6 C
Novi Sad
petak, 21 januara, 2022

Da li je BMI skala pokazatelj zdravlja?

Indeks telesne mase (BMI – Body Mass Index) ili BMI skala je standardni alat za procenu zdravlja u većini zdravstvenih ustanova. Iako se decenijama koristi kao merilo zdravlja zasnovano na proporcijama tela, široko je kritikovan zbog prevelikog pojednostavljenja onoga što zaista znači biti zdrav.

U stvari, mnogi tvrde da je BMI skala zastarela i netačna i da je ne bi trebalo koristiti u medicinskim i fitnes okruženjima. Ovaj članak vam govori sve što treba da znate o BMI, njegovoj istoriji, da li je to tačan pokazatelj zdravlja i koje su njegove alternative.

Šta je BMI skala?

„BMI“ znači „indeks telesne mase“. BMI je 1832. razvio belgijski matematičar po imenu Lambert Adolphe Jacques Quetelet.

On je razvio BMI skalu da brzo proceni stepen prekomerne težine i gojaznosti u datoj populaciji kako bi pomogao vladama da odluče gde da raspodele zdravstvene i finansijske resurse.

BMI skala je zasnovana na matematičkoj formuli koja određuje da li je osoba „zdrave“ težine tako što se njena težina u kilogramima deli sa visinom u metrima na kvadrat:

BMI = težina (kg) / visina (m2)

Kada se BMI skala izračuna, on se zatim upoređuje sa BMI skalom da bi se utvrdilo da li spadate u „normalan“ opseg težine:

BMI tabela
BMI tabela (shutterstock.com)

Prema ovom proračunu, zdravstveni radnik može predložiti promene u načinu života ako ne spadate u kategoriju „normalne“ težine. Iako ovo može zdravstvenom radniku dati sliku zdravlja osobe na osnovu težine, ne uzima u obzir druge faktore, kao što su starost, pol, rasa, genetika, masnoće, mišićna masa i gustina kostiju.

Da li je BMI dobar pokazatelj zdravlja?

Uprkos zabrinutosti da BMI tabela ne identifikuje tačno da li je osoba zdrava, većina studija pokazuje da se rizik od hronične bolesti i prerane smrti povećava sa BMI nižim od 18,5 („manja težina“) ili 30,0 ili više („gojaznost“).

Ljudi koji su imali BMI od 30,0 ili veći imaju do 3x veći rizik od smrti. Druga studija pokazala je da oni u kategoriji „gojaznosti“ imaju 20% povećan rizik od smrti od svih uzroka i srčanih bolesti, u poređenju sa onima u kategoriji „normalnog“ BMI.

Druge studije su pokazale da BMI veći od 30,0 počinje značajno da povećava rizik od hroničnih zdravstvenih problema kao što su dijabetes tipa 2, bolesti srca, poteškoće sa disanjem, bolest bubrega, nealkoholna masna bolest jetre i problemi mobilnosti. 

Smanjenje BMI osobe za 5–10% povezano je sa smanjenom stopom metaboličkog sindroma, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.

Nedostaci BMI

Uprkos istraživanjima koja povezuju nizak (ispod 18,5) i visok (30 ili veći) BMI sa povećanim zdravstvenim rizicima, postoje brojni nedostaci u njegovoj upotrebi.

Ne uzima u obzir druge faktore zdravlja

BMI tabela odgovara samo sa „da“ ili „ne“ u pogledu toga da li je osoba „normalne“ težine, bez ikakvog konteksta njenog uzrasta, pola, genetike, načina života, istorije bolesti ili drugih faktora.

Oslanjanje samo na BMI može propustiti druge važne pokazatelje zdravlja, kao što su holesterol, šećer u krvi, otkucaji srca, krvni pritisak i nivoi upale, i preceniti ili potceniti pravo zdravstveno stanje osobe.

Štaviše, uprkos različitim telesnim sastavima muškaraca i žena – sa muškarcima koji imaju više mišićne mase i manje masne mase od žena – BMI tabela koristi isti proračun za obe grupe.

Osim toga, kako osoba stari, njena telesna masa prirodno raste, a mišićna masa prirodno opada.

Pretpostavlja se da je sva težina jednaka

Iako je 1 kilogram mišića težak isto kao 1 kilogram masti, mišići su gušći i zauzimaju manje prostora. Kao rezultat toga, osoba koja je veoma vitka, ali ima veliku mišićnu masu može biti teža na vagi.

Dve osobe iste visine i težine mogle bi izgledati potpuno drugačije. Jedan može biti bodibilder sa velikom mišićnom masom, dok drugi može imati veću količinu masti.

Ako se uzme u obzir samo BMI skala, ovo bi lako moglo pogrešno klasifikovati osobu kao „gojaznu” uprkos njenom niskom sadržaju masti. Zbog toga je važno uzeti u obzir mišićnu, masnu i koštanu masu osobe pored njene težine.

Ne uzima u obzir distribuciju masti

Iako je veći BMI povezan sa lošijim zdravstvenim ishodima, lokacija masti na telu može napraviti veću razliku.

Oni sa masnoćom pohranjenom u predelu stomaka, poznatim kao tipovi tela u obliku jabuke, imaju veći rizik od hroničnih bolesti od onih sa masnoćom uskladištenom u bokovima, zadnjici i butinama, poznatim kruškoliki tipovi tela.

Istraživači su otkrili da su oni sa distribucijom masti u obliku jabuke imali značajno veći rizik od smrtnosti od svih uzroka, dok su oni sa distribucijom masti u obliku kruške imali niži rizik.

BMI skala ne uzima u obzir gde se masnoća skladišti na telu, što može pogrešno klasifikovati osobu kao nezdravu ili u riziku od bolesti.

BMI skala uzima u obzir samo težinu i visinu osobe kao meru zdravlja, a ne pojedinca. Starost, pol, rasa, sastav tela, istorija bolesti i drugi faktori mogu uticati na težinu i zdravstveni status osobe.

Alternative za BMI

Uprkos mnogim nedostacima BMI, on se i dalje koristi kao primarni alat za procenu jer je zgodan, isplativ i dostupan u svim zdravstvenim ustanovama.

Pored BMI prilikom procene zdravstvenih rizika trebalo bi se voditi i drugim faktorima (shutterstock.com)

Međutim, postoje alternative za BMI koje mogu biti bolji pokazatelji zdravlja osobe – iako svaka ima svoj niz prednosti i mana:

Obim struka

Obim struka veći od 85 cm kod žena ili 101,6 cm kod muškaraca – ukazuje na veću telesnu masnoću u predelu stomaka, što je povezano sa većim rizikom od hronične bolesti.

Prednosti: Lako je izmeriti, potrebna vam je samo merna traka.

Nedostaci: Ne uzima u obzir različite tipove tela (npr. u obliku jabuke nasuprot kruškolikog) i građu (npr. mišićnu i koštanu masu).

Odnos struka i bokova

Visok odnos (veći od 0,80 kod žena ili veći od 0,95 kod muškaraca) ukazuje na veće zalihe masti u predelu stomaka i povezan je sa većim rizikom od srčanih i hroničnih bolesti.

Nizak odnos (manji ili jednak 0,80 kod žena ili manji ili jednak 0,95 kod muškaraca) ukazuje na veće skladištenje masti u kukovima, što je povezano sa boljim zdravljem.

Prednosti: Lako je izmeriti, zahtevajući samo mernu traku i kalkulator.

Nedostaci: Ne uzima u obzir različite tipove tela (npr. u obliku jabuke nasuprot kruškolikog) i građu (npr. mišićnu i koštanu masu).

Procenat telesne masti

Procenat telesne masti je relativna količina telesne masti koju osoba ima.

Prednosti: On pravi razliku između masne mase i mase bez masti i tačniji je prikaz zdravstvenog rizika od BMI.

Nedostaci: Pogodni alati za procenu (kao što su merenje nabora kože, prenosiva analiza bioelektrične impedanse i kućne vage) dolaze sa visokim rizikom od greške. Precizniji alati (kao što su rendgenska apsorpciometrija sa dvostrukom energijom, podvodno merenje i BodPod) su skupi i mnogima nedostupni.

Laboratorijski testovi

Laboratorijski testovi su različita merenja krvi i vitalnih znakova koja mogu ukazati na rizik od hronične bolesti (npr. krvni pritisak, broj otkucaja srca, holesterol, nivo glukoze u krvi, zapaljenje).

Prednosti: Ovi testovi pružaju detaljniji pregled metaboličkog zdravlja osobe i ne oslanjaju se samo na telesnu masnoću kao merilo zdravlja.

Nedostaci: U većini slučajeva, jedna laboratorijska vrednost nije dovoljna za dijagnozu ili ukazivanje na rizik.

Završna reč

Indeks telesne mase (BMI) je veoma kontroverzan alat za procenu zdravlja dizajniran da proceni telesnu masnoću osobe i rizik od lošeg zdravlja.

Istraživanja obično pokazuju veći rizik od hronične bolesti jer se BMI povećava iznad „normalnog“ opsega. Štaviše, nizak BMI (ispod 18,5) je takođe povezan sa lošim zdravstvenim ishodima.

Uz to, BMI ne uzima u obzir druge aspekte zdravlja, kao što su starost, pol, masna masa, mišićna masa, rasa, genetika i istorija bolesti. Iako BMI može biti koristan kao početna tačka, to ne bi trebalo da bude jedino merenje vašeg zdravlja.

Najnovije
- Reklama -spot_img
- Reklama -
Možda bi Vas interesovalo