Sadržaj
Srbiju je poslednjih dana potresao nesvakidašnji skandal o kojem se uveliko polemiše na svim vodećim portalima i društvenim mrežama. Naime, zaposleni jedne popularne firme za dostavu hrane je prekoračio svoja ovlašćenja i broj devojke kojoj je dostavljao hranu iskoristio u lične svrhe – za poruku privatne prirode. Devojka je prijavila slučaj firmi, koja je ubrzo zatim dala otkaz dostavljaču.
Ljudi su podeljeni u dve struje – jedna opravdava, a druga osuđuje postupak dostavljača. Bilo kako bilo, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je vrlo jasan i ne ostavlja mesta polemisanju o ovako osetljivim pitanjima – pravo na privatnost ne sme biti povređeno, a to je i tema našeg članka. U nastavku vam donosimo više informacija, kako biste znali da li neko krši vaša prava i šta da učinite ako se to desi!
Šta su podaci o ličnosti?
Podaci o ličnosti su sve one informacije koje se koriste u cilju utvrđivanja identiteta jednog lica, posredno ili neposredno.
To mogu biti ime i prezime, jedinstveni matični broj građana (JMBG), poreski broj, broj zdravstvenog osiguranja, broj telefona, broj lične karte, pasoša, slika, video zapis osobe, tonski zapis osobe, otisci prstiju, DNK, podaci o lokaciji i kretanju, identifikatori u elektronskim komunikacionim mrežama itd.
Dakle, podaci o ličnosti su jedno ili više obeležja fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta lica čiji je identitet odrediv.
Da li je obrada podataka o ličnosti dozvoljena?
Obrada podataka o ličnosti je svaka radnja koja uključuje korišćenje bilo kojeg od gorenavedenih ličnih podataka. Kada vas tokom vožnje zaustavi saobraćajna policija i zatraži vaše isprave na uvid, čak i taj postupak predstavlja obradu podataka o ličnosti. Kada potpisujete ugovor o radu sa poslodavcem od vas će biti zatražena lična karta – i to je obrada podataka o ličnosti. Dakle, obrada ovih podataka je zastupljena u svakodnevnom životu i samim tim nije nezakonita, ali ako i samo ako postoji jasno određena svrha obrade podataka koja nije protivna zakonima!
Pojasnićemo: kada vas policajac zaustavi i date mu lične isprave na uvid, on proverava njihovu verodostojnost, a proverom vašeg JMBG može utvrditi napr. da li se protiv vas vodi određeni krivični postupak ili da li ste u begu, uvidom u internu ili međunarodnu bazu podataka.
Kada poslodavac prikuplja vaše lične podatke – ime i prezime, JMBG, broj lične karte i zdravstvenog osiguranja, on to čini u cilju kreiranja ugovora o radu, obračuna zarade, plaćanja poreza, prijave na obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje.
Kao što možete zaključiti, obrada podataka o ličnosti ima osnov u raznim zakonima i potpuno je legitimna kada se vrši sa jasno definisanom svrhom.
Da li je potrebno dati saglasnost za obradu podataka o ličnosti?
Pored obrade podataka od strane državnih institucija, obrada podataka se može vršiti i na osnovu pristanka lica. Često ljudi nisu ni svesni da daju pristanak za obrađivanje ličnih podataka, najčešće klikom na kvadratić u dnu web stranice kada se prijavljuju na neki sajt. Naravno, objašnjenje je uvek isto – ko još ima vremena da čita sve te “Terms and conditions” – jednostavnije je štiklirati traženo polje.
Štikliranjem tog polja, baš kao što je učinila u uvodu spomenuta devojka čiji su podaci o ličnosti kompromitovani, dajete pristanak za upotrebu vaših ličnih podataka. Neki sajtovi i aplikacije će koristiti samo vaše ime i prezime, neki adresu, dok će neki želeti pristup vašem imeniku, galeriji fotografija i lokaciji na kojoj se nalazite.
Čak i kada date saglasnost za obradu vaših ličnih podataka, vi imate svoja prava. Imate pravo da zatražite podatke na uvid, da zahtevate da budu izmenjeni ili obrisani, imate pravo na prenos podataka (ukoliko je to izvodljivo) i na povlačenje saglasnosti.
Šta učiniti u slučaju povrede prava na privatnost?
U slučaju kada se vaši lični podaci, odnosno podaci o ličnosti, koriste suprotno odredbama Zakona, imate pravo da reagujete i zaštitite se. U gore spomenutom slučaju, devojka je kontaktirala firmu za dostavu hrane koja je dostavljaču uručila otkaz i to je veoma blaga sankcija, obzirom na pravne mogućnosti koje su bile na raspolaganju.
Naime, podizanje tužbe za zaštitu podataka o ličnosti protiv privatnog ili pravnog lica koje je zloupotrebilo podatke je logičan korak, koji predlaže i advokat Novi Sad. Postupak se može pokrenuti i pred osnovnim sudom, tužbom za naknadu štete zbog nezakonitog rukovanja privatnim podacima. Naknada štete se isplaćuje u novčanom obliku, a sa sobom povlači i posledice po osobu koja je kompromitovala vaše privatne podatke.
Pored podnošenja privatne tužbe, lice čija su prava povređena može podneti pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Ono što je veoma bitno da upamtite jeste da zloupotrebu ličnih podataka i kršenje vašeg prava na privatnost obavezno treba da prijavite i da ne dozvolite da prođu nekažnjeno, jer su u pitanju osnovna ljudska prava koja su zagarantovana Ustavom, a njihovo nepoštovanje podleže odgovarajućim sankcijama.
