Psi za dvorište
Psi za dvorište

Na ovim prostorima se nekako podrazumeva da ljudi koji imaju dvorište treba da imaju i psa u njemu. Ovo u osnovi najčešće jeste tačno, ali treba imati u vidu da bi trebalo pažljivo odabrati

rasu koju želimo da uzgajamo. Svaka rasa pasa ima neke prednosti i mane, stoga treba povesti računa da nije ni svaki karakter psa isti, čak ni ako su iz istog legla..

Postoje pitanja koja se uvek postavljaju. Recimo – kada doneti psa kući? Idealno bi bilo između dva i tri meseca. Naravno nije problem ni kasnije, čak ni mnogo kasnije, ukoliko uzimate na primer psa iz azila. 

Zatim treba obezbediti posude za hranu, posudu za vodu, te povodac za šetnju i par igračaka (može i neki komad drveta koji će pas da žvaće i glođe dok mu rastu zubi).

Jedna od bitnih stavki jeste i da pas ima boks, ograđeni prostor gde će biti smešten. Veličina tog prostora treba da bude u skladu sa veličinom psa, treba unutra ubaciti kućicu i neku drvenu podlogu, recimo paleta je sasvim u redu. 

Vezanje psa na lanac u dvorištu je zabranjeno zakonom, zbog okrutnosti.

Stavka koja je takođe bitna jeste i ishrana. Kao što se može i pretpostaviti krupniji psi jedu veće količine hrane od sitnijih. Mada je to očigledno, ljudi se često iznenade kada vide koliko jedu neke rase. U razgovoru sa tim ljudima saznajemo da su nabavili psa jer im se dopala rasa, videli su je u filmu ili negde u prolazu, a da prethodno nisu imali predznanje o karakteristikama te pasmine. To je, naravno, greška, ali pravi ljubitelji pasa će lako ispraviti početničke greške.

Psi za decu

Prva grupa pasa koju želimo da vam predstavimo su psi za dvorište gde ima dece i koji će sa decom provoditi dosta vremena. U osnovi su to psi svrstani u kategoriju psi za zabavu ali ima i par rasa pasa iz drugih kategorija.

Zbog svog simpatičnog izgleda mops je omiljen među decom (pixabay.com)
  • Mops – psi nižeg rasta i kratke dlake. Imaju specifičan izgled lica i nuške, srednje su zahtevni za održavanje. Mops su takođe odlični psi za stan.
  • Bigl – psi srednjeg rasta, navikli su da budu u većim grupama. Iz tog razloga im odgovara okruženje u kojem ima dece i prilično su aktivni.
  • Baset – nižeg rasta, ali veoma krupan. Malo je sporiji, ali mu ne pada teško aktivnost jer ima lovačkih gena.
  • Škotski ovčar – u osnovi namenjen za čuvanje stoke, međutim zahvaljujući knjigama, tv seriji i filmu o Lesiju postao je kućni pas. Selekcija se radi već dugo da bude pas za dvorište, ali povremeno može da pokaže spremnost da čuva stvari i teritoriju.
  • Irski seter – mirnija rasa pasa koja se izvorno koristila na ostrvu za pronalaženje i markiranje ptica. Veoma blaga rasa, ime nešto dužu dlaku koja zahteva određenu negu.
  • Zlatni retriver – prilično mirna rasa, koja je bila selektovana za donošenje divljači iz reka. Ima dužu dlaku, pa iziskuje povremeno četkanje.

Lovački psi za dvorište

Ove rase pasa su aktivne i imaju dosta energije. Takođe su pogodni za domaćinstva sa decom, ali ukoliko je neka krupnija rasa može se desiti da prilikom trčanja i igre obori malo dete i nehotice ga povredi. 

Osnovna dresura je obavezna, knjige o lovu uvek imaju deo gde je takva dresura objašnjena. Rase lovačkih pasa koje su pogodne za držanje u dvorištu su sledeće:

  • Labrador retriver – krupnija rasa koja je dosta aktivna. Dobra je sa decom i lako se dresira.
  • Vajmarski ptičar – ova rasa pasa je dobra za dvorište, ali voli i da se izvede u polje da se istrči.
  • Džek rasel terijer – manja rasa psa sa dosta energije koja još uvek ima dosta jake lovačke gene.
  • Nemački lovni terijer – izuzetno aktivan pas sa dosta jakim lovačkim nagonom. Koristio se za praćenje ranjene divljači i lov pod zemljom, pa se radila i selekcija na lajanje, što sad zna biti problem.
  • Koker španijel – pomalo romantizovan lik u nekim crtaćima, a u stvarnosti sa dosta jakim lovačkim nagonom. Ima dužu dlaku koja zahteva negu kada je kiša i blato.
Labradori su jedna od omiljenih rasa pasa za dvorište (pixabay.com)

Službeni psi za dvorište

Ova grupa pasa jeste popularna, ali oni su selektovani tako da čuvaju materijalna i nematerijalna dobra. U prošlosti im je zadatak bio čuvanje stoke ili poseda. Međutim u današnje vreme se potreba za tim smanjila te su postali kućni ljubimci, ali su zadržali delom i svoje stare navike. Osnovna dresura je obavezna (da dođu kada ih pozovete, da sednu kad im se kaže i da ne skaču na ljude). 

Predstavnici službenih pasa koji se mogu držati u dvorištu su sledeći:

  • Nemački ovčar – krupnija rasa pasa, ali sa izraženim genima psa čuvara. Lako se dresira i prilično je aktivna.
  • Sibirski haski – rasa pasa koja je izuzetno aktivna, zahteva dodatnu šetnju kad god je moguće. Uglavnom je dobar sa decom.
  • Doberman – krupnija rasa kojoj se u prošlosti sekle uši i rep radi dobijanja željenog izgleda. Ima malo kraću dlaku i može biti osetljiva na zimu.
  • Bokser – rasa nastala sa ciljem čuvanja stoke, ali se već decenijama koristi za čuvanje poseda. Dosta aktivan pas.
  • Rotvajler – krupan i jak pas koji je izuzetan čuvar poseda. Uglavnom ga je potrebno dodatno aktivirati da bi bio aktivan, na primer vođenjem u šetnje.

Ovu su samo delom nabrojane rase pasa. Izuzetno je važno obratiti pažnju i na karatkter svake

životinje prilikom odabira psa kojeg ćete gajiti kao kućnog ljubimca. Nekim rasama će biti dovoljno da određeni deo dana budu puštene u dvorištu da slobodno istražuju, dok neke rase zahtevaju i dodatne šetnje.

Izostavili smo neke rase koje su za držanje u prostoru zaštićenom od vremenskih uslova. Ove rase zahtevaju malo ozbiljnije kućice za zaštitu od zime. To bi bili na primer jazavičari ili francuski buldozi, te maltezeri. To su rase koje se podrazumevaju kao rase pasa za stan, a tokom zime im prija da se dodatno obuku u topli kaputić.

Svakako je najbolje da se sa odgajivačima posavetujete o tome da li je rasa pasa koju želite pogodna za dvorišete ili ne, odnosno kakva je sa decom. Uz to obavezno popričajte i sa ljudima koji imaju tu rasu kod kuće i drže je u dvorištu.