Sadržaj
Većina nas je prošla kroz to: trenutak kada toplota sunčevih zraka postane malo previše vruća i shvatimo da smo dobili opekotine od sunca. Većinu vremena to predstavlja nekoliko sati ili dana bola i neprijatnog osećaja. Međutim, tokom vremena, ovo izlaganje suncu može da izazove preuranjeno starenje kože i karcinome poput melanoma.
U poslednjih nekoliko decenija, stručnjaci za kožu su prestali da se pitaju da li bi trebalo da nosimo zaštitinu kremu za sunčanje (odgovor je kategorički “Da!”), već koliko, kada i pod kojim okolnostima. Sve više se postavljaju pitanja o koristima različitih vrsta krema za sunčanje i njihovoj relativnoj bezbednosti za nas i životnu sredinu.
Dermatolozi sve više dijagnostikuju karcinom kože, čije su moguće posledice ne samo u smanjenju ozonskog omotača, dela Zemljine atmosfere koji pomaže apsorpciju štetnih ultraljubičastih zraka, već i u sve većoj popularnosti aktivnosti na otvorenom poput planinarenja, kajakaštva i biciklizma.
Koliko je važno nanositi kremu za sunčanje?
Prilično. Ali, krema za sunčanje je samo jedan deo sveobuhvatne strategije za sprečavanje štetnog izlaganja suncu. Najefikasnija strategija je izbegavanje sunca kada je najintenzivnije, obično između 10 časova ujutru i dva popodne.
Druge opcije uključuju nošenje šešira sa obodom širine najmanje 10 centimetara i nošenje odeće koja štiti od sunca. Iako većina odeće pruža više zaštite od izlaganja kože na suncu, preporučuje se kupovina odeće sa faktorom zaštite od ultraljubičastog zračenja od najmanje 30.
Da biste proverili da li neki predmet koji već imate pruža zaštitu, držite ga ispred sijalice. Ako propušta svetlost, verovatno neće pružiti mnogo zaštite, posebno ako je providan ili se natopi vodom.
Zašto treba da vas bude briga zbog izlaganja suncu?
Za početak, zato što su UV zraci vodeći uzrok preranog starenja kože, što uključuje bore, opuštenost i suvoću. Osobe sa tamnijom kožom takođe mogu da primete hiperpigmentaciju, odnosno neujednačeno povećanje boje kože.
Ali što je sa dobijanjem osnovne preplanulosti? Hoće li me to zaštititi? Ne. Preplanulost je način na koji vam vaše telo govori da ste oštetili kožu. Ne postoji nešto što se zove dobra osnovna preplanulost. To je zabluda.
Može li veći faktor zaštite od sunca biti i bolji?
Kada je u pitanju faktor zaštite od sunca (SPF), da li je veći uvek i bolji? SPF je mera koja nam govori koliko je solarne energije (u obliku UVA i UVB zraka) potrebno da izazove opekotinu na koži u poređenju s nezaštićenom kožom kada se koristi kako je navedeno.
Dakle, nošenje dovoljnih količina kreme za sunčanje sa SPF 15 znači da će biti potrebno 15 puta više solarne energije da izazove opekotinu; SPF 30 bi značio 30 puta više.
Trenutni savet Američke akademije za dermatologiju i Fondacije za zaštitu od raka kože preporučuju upotrebu kreme za sunčanje sa SPF 30 ili više.
Važno je napomenuti da je bitno koristiti proizvod kako je navedeno, ali većina nas to ne radi.
Kako se nanosi SPF krema i kada?
Količina kreme za sunčanje koja se nanosi u laboratorijskim uslovima iznosi oko 28 grama. To je otprilike veličina golf loptice ili dovoljno kreme da napuni čašu za viski. Prosečna osoba koristi oko trećine te količine.
Iako mineralni preparati za sunčanje deluju odmah, hemijski preparati treba da se apsorbuju pre nego što postanu efikasni. Osim što većina ljudi ne nanosi dovoljno kreme u početku, često je propust i ponovno nanošenje kreme za sunčanje.
Ponovno nanošenje kreme za sunčanje se preporučuje svaka dva sata ili nakon plivanja ili jakog znojenja, šta god da se desi prvo. To važi bez obzira na SPF proizvoda. Krema za sunčanje sa SPF100 pruža veću zaštitu, ali ne i duže trajanje zaštite.
Da li je UV zaštita neophodna i kada smo unutra?
Nanošenje zaštitne kreme preporučljivo je svako jutro kao deo svakodnevne rutine. Zaštita kože jednako je važna kao i pranje zuba, a usvajanje navike nanošenja zaštitnog faktora najbolji je način da se osigurate da ste zaštićeni 24 sata, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini.
I ne, broj “365” nije tu samo zbog zabave. Uvek morate da vodite računa o zaštiti od sunca, čak i tokom zime, oblačnih dana i, da, čak i kada ste unutra i blizu prozora.
Iako obične sijalice i ekrani računara ne oštećuju kožu, određene vrste UV zraka mogu proći kroz staklene prozore u automobilima i kućama. Dakle, čak i ako niste napolju, vaša koža i dalje može biti oštećena.
Sunce, krema i vitamin D
Da li će mi kreme za sunčanje sprečiti da dobijem dovoljno vitamina D?
Bez brige u vezi upotrebe krema za sunčanje i niskog nivoa vitamina D. Samo 15 minuta sunčanja nedeljno – onakvo kakvo obično dobijate dok hodate do i od automobila, na delovima kože koji nisu potpuno zaštićeni – je dovoljno da se održi zdrav nivo vitamina D.
Ipak, hrana obogaćena vitaminom D i dodaci ishrani su mnogo sigurniji način za podizanje nivoa vitamina D nego izlaganje suncu.
Da li treba da brinete o datumu isteka na kremama za sunčanje?
Bez sumnje, trebalo bi da obratite pažnju na datum isteka. Korišćenje istekle kreme za sunčanje povećava šanse da je izgubila nešto od svoje efikasnosti. Još jedna briga? Rast štetnih bakterija.
Ipak, datume na zaštitinim kremama treba uzeti s rezervom.
Ako vaša krema za sunčanje ističe danas, verovatno je možete koristiti još godinu dana. Međutim, to važi samo ako se sastojci ne počnu razdvajati, što je znak da krema gubi efikasnost.
Dakle, ako imate kremu koja je malo prešla svoj rok, verovatno je u redu. Najveća briga kod istekle kreme za sunčanje je što je to znak da je verovatno ne nanosite dovoljno.
Jedno pakovanje kreme za sunčanje ne bi trebalo da traje duže od nekoliko meseci ako je pravilno koristite.
