Interesantne činjenice o crnoj boji

Crna boja se smatra najtamnijom bojom od svih. Ali koliko toga zapravo znamo o crnoj boji? Neki ljudi je smatraju isuviše tamnom i izbegavaju je, jer ih asocira na žalost, dok je drugi jednostavno obožavaju. 

Crna boja je ipak jedna od najpopularnijih. U psihologiji boja, značenje crne boje je simbol misterije, moći, elegancije i sofisticiranosti. Suprotno tome, značenje ove boje takođe može izazvati emocije poput tuge i besa. Mnogi brendovi u svojim logotipima koriste crnu boju, jer je upadljiva na tih i ozbiljan način, elegantna i upečatljiva. Crna je takođe popularna boja za tekst, jer je jednostavna za čitanje. Vekovima je crna jedna od najupotrebljavanijih boja, a za vas smo pripremili interesantna činjenice o ovoj boji, koje sigurno do sada niste čuli.

• Crna boja postoji kad svetlost ne postoji. Crna je najtamnija boja, rezultat odsustva ili potpune apsorpcije vidljive svetlosti.
• To je ahromatična boja, boja bez nijanse, poput bele i sive.
• Često se simbolično ili figurativno koristi za predstavljanje tame.
• Crno-belo se često koristilo za opisivanje suprotnosti kao što su dobro i zlo, mračno doba naspram doba prosvetiteljstva i noć naspram dana.
• Od srednjeg veka crna je bila simbolična boja svečanosti i autoriteta, pa je iz tog razloga sudije i dalje često nose.
• Crna je bila jedna od prvih boja koju su umetnici koristili na neolitskim pećinskim slikama.
• U 14. veku crna boja je bila rezervisana za članove kraljevskih porodica, sveštenstvo, sudije i vladine službenike u većem delu Evrope.
• Postala je boja koju su u 19. veku nosili engleski romantični pesnici, biznismeni i državnici, a u 20. veku boja visoke mode.
• Crna boja obeležava i dan posebne ponude i posebnih popusta, kada je prodaja bukvalno u plamenu: Crni petak. Crni petak je dan posle Dana zahvalnosti u Americi, a ova pojava se proširila na ceo svet. Označava nezvanični početak božićne kupovine.
• U modnom svetu, mnogi dizajneri veruju da crna boja dobro stoji svima.

• Svaka žena treba da ima „malu crnu haljinu“. Malu crnu haljinu nosila je Audrey Hepburn u filmu Doručak kod Tifanija.
• U većini delova sveta crne mačke znače lošu sreću, ali u velikom delu Engleske crne mačke znače da je sreća na putu. U engleskom Midlandsu crne mačke su se tradicionalno poklanjale kao venčani pokloni, kako bi mladenki donele sreću.
• U Japanu se za single žene koje poseduju crne mačke misli da su privlačnije.
• Crna je takođe boja koja se nosi na sahranama, barem na Zapadu. U Indiji i Kini bela je boja smrti i žalosti, a ne crna.
• Vantablack je najmračniji materijal na svetu – apsorbuje 99.965% svetlosti, čineći da površina koju pokriva izgleda kao praznina.
• Metalikin peti album iz 1991. – poznatiji kao The Black Album – prodat je u preko 16 miliona primeraka. Preko 25 godina kasnije, nastavlja da bude jedan od najprodavanijih rok albuma iz nedelje u nedelju.
• Crna boja je već dugo povezana sa snagom.
• Crna kartica nema ograničenja u pogledu potrošnje. Dostupna je samo odabranima. Potrebno vam je 7.500$ samo da biste se prijavili za ovu karticu, plus 2.500$ na ime troškova godišnjih naknada.
• Kada su mobilni telefoni prvi put izašli, imali su malene crno-bele ekrane.
• Takođe, televizijske emisije su se pojavljivale samo u crno-beloj tehnici.
• Crna boja je toliko popularna da kada neki novi trend prođe kroz pop kulturu, dobije oznaku „nova crna“ (“it’s a new black”). Na primer, jedna od najpopularnijih Netflix serija nosi naziv „Orange Is the New Black“.
• U većini borilačkih veština crni pojas znači da je osoba postala kompetentna za osnovne tehnike i principe, ali mnogi ljudi veruju da ste ih unapred savladali kada imate crni pojas u borilačkim veštinama.
• Jedna od najpoznatijih pesama Amy Winehouse je „Back to Black“. Back to Black je pesma o bivšem ljubavniku.
• Tu je i crni humor koji je zaista drugačija vrsta humora i šala od uobičajenog!
• Crna komedija je komedija koja je nastala iz tragičnog događaja ili situacije.
• Crno tržište je ilegalna trgovina robom ili novcem.

• Renoir je verovao da je kraljica svih boja crna.
• Crna je bila jedna od prvih boja koja se koristila u umetnosti, na praistorijskim pećinskim crtežima, poput onih u Lascauku u Francuskoj, na kojima su se nalazili tragovi i slike napravljene ugljenom, a kasnije su tamniji pigmenti postizani sagorevanjem kostiju ili mlevenjem praha manganovog oksida.
• Za drevne Egipćane crna je imala pozitivne asocijacije – boja plodnosti i bogato crno tlo koje je poplavio Nil. To je bila boja Anubisa, boga podzemlja, koji je uzeo oblik crnog šakala i mrtvima pružio zaštitu od zla.
• Crna je bila jedna od najvažnijih boja koje su koristili drevni grčki umetnici. U 6. veku pre nove ere počeli su da izrađuju keramiku sa crnim figurama, a kasnije i sa crvenom figurom, koristeći izuzetno originalnu tehniku.
• Za stare Grke crna je bila osnovna boja. Prema Pliniju Starijem u svojoj Prirodnoj istoriji, Apel i drugi poznati slikari drevne Grčke koristili su na svojim slikama samo četiri boje – crnu, belu, crvenu, žutu. Za slikanje su Grci koristili visoko otrovni pigment, napravljen dugim i napornim postupkom – od svih pigmenata koji su vekovima bili zabranjeni, boja koju slikari najviše propuštaju verovatno je olovno bela.
• Crnim bojama drevni Grci takođe su predstavljali podzemlje, odvojeno od sveta živih rekom Aheron, čija je voda bila crna.
• U društvenoj hijerarhiji starog Rima, ljubičasta je bila boja rezervisana za cara. Crna boja koju su nosili nije bila duboka i bogata – biljne boje od kojih se crno proizvodilo nisu bile čvrste ili postojane, pa su crnci često postajali izbledeli sivi ili smeđi.
• Crna je takođe bila rimska boja smrti i žalosti.
• U ranom srednjem veku crna je bila uobičajeno povezana sa tamom i zlom. Đavoli su bili slikani crnom bojom.
• Prema fizici crna (i bela) uopšte nisu boje. Ako je boja isključivo ono kako je fizika opisuje, vidljivi spektar svetlosnih talasa, onda su crno-bela izopštene i ne računaju se kao prave, fizičke boje.
• U fizici se crno opaža ljudskim okom kada nema svetlosti ili kada se apsorbuju sve talasne dužine u vidljivom spektru.
• Crna boja se ne pojavljuje na tradicionalnom točku boja. Generalno se smatra da je boja, jer upija sve ostale boje vidljivog spektra.
• Nema crnih ruža. One su tamnocrvene.
• Razređena belom, crna se pretvara u sivu, bleđu ahromatsku boju koja nosi neke osobine crne i bele.
• U modi, crna boja nikada nije dostigla prestiž crvene, boje plemstva.
• Crnu boju su nosili benediktinski monasi u znak poniznosti i pokajanja.

• U 12. veku izbio je poznati teološki spor između monaha cistercita, koji su nosili belo, i benediktinaca, koji su nosili crno. Benediktinski opat Pjer Prepodobni optužio je Cistercijane za prekomerni ponos što nose belo umesto crnog. Sveti Bernard iz Klervoa, osnivač cistercita, odgovorio je da je crna boja đavola, pakla, „smrti i greha“, dok bela boja predstavlja „čistoću, nevinost i sve vrline“.
• Crna boja simbolizovala je i moć i tajnost u srednjovekovnom svetu. Amblem Svetog rimskog carstva Nemačke bio je crni orao. Crni vitez u poeziji srednjeg veka bio je zagonetna figura, skrivajući svoj identitet, obično umotan u tajnost.
• U ranom srednjem veku crna je retko bila deo ormara plemićke porodice. Jedini izuzetak bilo je krzno sobola. Ovo sjajno crno krzno, životinje iz porodice kuna, bilo je najfinije i najskuplje krzno u Evropi.
• U 14. veku status crne je počeo da se menja. Prvo su na tržište počele stizati visokokvalitetne crne boje, omogućavajući odjevne predmete duboke, bogate crne boje. Magistrati i vladini službenici počeli su da nose crne haljine, kao znak važnosti i ozbiljnosti svojih položaja. Treći razlog je bio usvajanje raskošnih zakona u nekim delovima Evrope koji su zabranjivali nošenje skupe odeće i određenih boja svima osim pripadnicima plemstva.
• Dok je crna bila boja koju su nosili katolički vladari u Evropi, ona je takođe bila amblematična boja protestantske reformacije u Evropi i puritanaca u Engleskoj i Americi.
• U protestantskoj Holandiji, Rembrandt je koristio ovu trezvenu novu paletu crno-smeđih boja za stvaranje portreta čija su lica izranjala iz senke izražavajući najdublje ljudske emocije.
• U 18. veku, tokom evropskog doba prosvetiteljstva, crna se povukla kao modna boja. Pariz je postao modna prestonica, a pasteli, plave, zelene, žute i bele boje plemstva i viših slojeva. Ali nakon Francuske revolucije, crna je ponovo postala dominantna boja.
• Crna je bila boja industrijske revolucije, uglavnom podgrejane ugljem, a kasnije i naftom.
• U 19. veku pronalazak novih, jeftinih sintetičkih crnih boja i industrijalizacija tekstilne industrije značili su da je visokokvalitetna crna odeća prvi put bila dostupna široj populaciji. Crna je postepeno postala najpopularnija boja poslovne haljine a nosila je viša i srednja klasa u Engleskoj, Evropi i Americi.
• Pedesetih godina crna je postala simbol individualnosti i intelektualne i socijalne pobune, boja onih koji nisu prihvatili utvrđene norme i vrednosti.
• Krajem 20. veka, crna je bila amblematična boja pank mode subkulture punk i goth subkulture. Goth moda, koja se pojavila u Engleskoj 1980-ih, inspirisana je viktorijanskom erom.
• Crna je boja koja se najčešće povezuje sa elegancijom u Evropi i Sjedinjenim Državama, a slede je srebrna, zlatna i bela.
• U Kini je crna boja povezana sa vodom, jednim od pet osnovnih elemenata za koje se veruje da čine sve stvari – i sa zimom, hladnoćom i pravcem prema severu, koji obično simbolizuje crna kornjača.
• Crno mastilo, izumljeno u Kini, tradicionalno se koristilo u srednjem veku za pisanje, iz jednostavnog razloga što je crna bila najtamnija boja i stoga je pružala najveći kontrast belom papiru ili pergamentu, čineći je bojom najlakšom za čitanje. Još značajniji je postao u 15. veku, pronalaskom štampe. Nova vrsta mastila, mastila štampača, stvorena je od čađi, terpentina i orahovog ulja. Novo mastilo omogućilo je širenje ideja široj publici putem štampanih knjiga i popularizaciju umetnosti kroz crno-bele gravure i grafike. Zbog svog kontrasta i jasnoće, crno mastilo na belom papiru i dalje je bilo standard za štampanje knjiga, novina i dokumenata – a iz istog razloga crni tekst na beloj pozadini je najčešći format koji se koristi na ekranima računara.
• Tradicionalno crno mastilo iz Kine, koje se često naziva indijskim mastilom, obično se pravi od čađi pomešane sa životinjskim lepkom – izuzetno je cenjeno zbog svoje trajnosti i neprozirnosti.
• „Prava crna“ je fraza koju često koriste dizajneri tražeći autentično tamnu i mastiljavu crnu boju.
• Međutim, u dizajnu štampe, duboko mastiljasta crna pod nazivom Rich Black se smatra najpoželjnijom crnom bojom za štampu. Dizajneri je mogu postići mešanjem čvrstog crnog mastila sa jednom ili više drugih boja u CMIK opsegu.
• Crna rupa je područje svemira i vremena gde gravitacija sprečava da bilo šta, uključujući i svetlost, pobegne. Zove se „crna“, jer upija svu svetlost koja pogađa horizont, ne odražavajući ništa, baš kao i savršeno crno telo u termodinamici.
• Činjenica da je svemir svemir crna ponekad se naziva Olbersovim paradoksom. U teoriji, jer je svemir prepun zvezda i veruje se da je beskrajno velik, moglo bi se očekivati da bi svetlost beskonačnog broja zvezda bila dovoljna da sve vreme sjajno osvetli ceo univerzum. Međutim, boja pozadine svemira je crna. Ovu kontradikciju prvi put je zabeležio 1823. godine nemački astronom Hajnrih Vilhelm Matijas Olbers, postavivši pitanje zašto je noćno nebo bilo crno.