Sadržaj
Zakon o radu u Republici Srbiji predviđa da zaposleni koji ispunjavaju uslove za penziju imaju pravo na otpremninu. Ova pravna odredba obezbeđuje finansijsku podršku u trenutku prelaska iz sveta rada u fazu penzionisanja.
Isplata otpremnine predstavlja zakonsku obavezu poslodavca, a ne odluku zasnovanu na ličnom nahođenju.
Šta propisuje Zakon o radu u vezi sa otpremninom pri odlasku u penziju
Zakon o radu predviđa da zaposleni koji ostvaruju pravo na penziju imaju pravo na otpremninu. Minimalan iznos koji poslodavac treba da obezbedi odgovara vrednosti dve prosečne zarade.
Konkretan model isplate i konačan iznos često su definisani kroz interne akte poslodavca i mogu biti oblikovani praksom unutar same firme. Kada je u pitanju rok za isplatu otpremnine za odlazak u penziju, on obično prati dinamiku isplate poslednje zarade, osim ako pravilnikom ili kolektivnim ugovorom nije drugačije uređeno.
U okolnostima kada se pokreće stečajni postupak, pravila dobijaju dodatne nijanse. Ako zaposleni ispunjava uslove za penziju pre nego što je stečaj formalno pokrenut, otpremnina se i dalje priznaje pod uslovom da se sve odvija unutar iste kalendarske godine.
U situaciji kada pravo na penziju nastaje u toku samog stečajnog postpuka, praksa i zakonodavni okvir trenutno ne prepoznaju mogućnost isplate otpremnine za tu okolnost.
Koliki iznos pripada zaposlenom prilikom odlaska u penziju prema važećim pravilima?
Prilikom odlaska u penziju, Zakon o radu u Srbiji predviđa da zaposleni ima pravo na otpremninu koja odgovara vrednosti najmanje dve prosečne bruto zarade. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna bruto zarada zaposlenih koji su u radnom odnosu iznosi 142.908 dinara. Shodno tome, osnovna zakonska otpremnina iznosi 285.816 dinara.
Ovaj iznos predstavlja garantovani prag koji poslodavac isplaćuje pri penzionisanju, bez dodatnog oporezivanja. Ako se posmatra neto iznos zarade, prosečna neto plata u februaru ove godine iznosila je 103.519 dinara, pa se u tom slučaju otpremnina formira u iznosu od 207.038 dinara.
Zavisno od internih akata poslodavca ili uslova definisanih kolektivnim ugovorom, otpremnina može da bude uvećana. U mnogim firmama praksa pokazuje spremnost da se zaposlenima isplati veći iznos od zakonskog minimuma, ali osnovna granica ostaje jasno definisana i važi za sve.
Da li vrsta penzije utiče na isplatu otpremnine?
Mnogi veruju da se otpremnina isplaćuje isključivo kada zaposleni odlazi u starosnu ili prevremenu penziju, ali to nije jedina situacija u kojoj ovo pravo može da se ostvari.
Bez obzira na to da li se radi o starosnoj, prevremenoj, invalidskoj ili porodičnoj penziji, svi zaposleni koji ostvaruju pravo na penziju stiču i pravo na otpremninu. Poslodavac ima obavezu da isplati ovu naknadu svakom radniku koji se penzioniše, bez obzira na osnov penzionisanja.
Dakle, penzija se stiče kao pravni status zaposlenog, koji proizilazi iz ispunjavanja zakonskih uslova i prelaska u novu fazu radnog života sa odgovarajućim pravima i obavezama. U tom slučaju, pravo na otpremninu mu pripada, a kategorija penzije ne menja tu obavezu.
Imaju li zaposleni na određeno pravo na otpremninu pri penzionisanju?
Zaposleni čiji ugovor je zasnovan na određeno vreme ostvaruju pravo na otpremninu kada odlaze u penziju. Ovo pravo ne zavisi od vrste ugovora, već od činjenice da je radni odnos bio važeći u trenutku kada su ispunjeni uslovi za penzionisanje.
Stav Ministarstva rada potvrđuje da svi radnici, bez obzira na trajanje ili oblik ugovora, mogu ďa računaju na otpremninu ako se njihov radni odnos završava zbog sticanja prava na penziju.
Čak i u situacijama kada se ugovor na određeno ne odradi do kraja već prestaje jer zaposleni odlazi u penziju, otpremnina mu pripada. Ključni element je da do prekida radnog odnosa dolazi usled ostvarivanja prava.
Pregled prava na otpremninu pri završetku radnog angažmana zbog penzije
Zakon donosi okvirne smernice kada je reč o otpremnini pri penzionisanju, dok se precizni kriterijumi, iznosi i način isplate definišu internim aktima poslodavca, odnosno pravilnicima i kolektivnim ugovorima.
Evo osnovnih informacija koje je korisno imati u vidu:
- Otpremnina se isplaćuje u trenutku kada zaposleni ostvaruje pravo na penziju i prelazi u status penzionera. Zakonski minimum odgovara vrednosti dve prosečne zarade.
- Poslodavac ima mogućnost da predvidi veći iznos od zakonskog minimuma, u skladu sa sopstvenim pravilima.
- Ovo pravo je utvrđeno zakonom i ostvaruje se automatski, bez potrebe za dodatnim saglasnostima zaposlenog.
- Iznos otpremnine se ne tretira kao zarada i ne podleže naplati obaveza prema poslodavcu.
- Pravo na otpremninu postoji bez obzira na to da li se odlazak u penziju ostvaruje po osnovu starosti, invaliditeta ili porodičnog nasleđivanja.
- Forma prekida radnog odnosa – bilo da je u pitanju dogovor ili jednostrani raskid – ne menja pravo na isplatu.
- Zaposleni sa ugovorom na određeno vreme takođe imaju pravo na otpremninu, ukoliko su aktivno zaposleni u momentu sticanja uslova za penziju.
- Kada je otpremnina već isplaćena, kao što je to slučaj kod vojnih lica, dodatno pravo na isplatu ne nastaje.
- Zahtev za ostvarivanje ovog prava moguće je podneti u roku od tri godine od dana kada su ispunjeni uslovi.
Otpremnina ima važnu ulogu u periodu prelaska iz aktivnog radnog statusa u penzionisani. Ona obezbeđuje stabilnost i omogućava lakšu tranziciju ka sledećem životnom poglavlju. Dok zakon obezbeđuje osnovnu strukturu, konkretni uslovi zavise od načina na koji ih poslodavac dodatno definiše u okviru svoje organizacije.
