Zašto treba da uzimate vitamin D?

115
Zašto treba da uzimate vitamin D?
Zašto treba da uzimate vitamin D?

Od kad je pandemija virusa Covid-19 zahvatila svet sve se više priča o blagodetima koje vitamin D ima na ljudski organizam. Dejstvo vitamina D poznato je gotovo svima – on je čuvar zdravlja kostiju i zuba, preventivno deluje na razvoj mnogih bolesti, učestvuje u metaboličkim procesima organizma i omogućava pravilan rad nervnog sistema.

 Šta je vitamin D, koji je preporučeni dnevni unos, kako ga telo iskorišćava, koje su njegove benefiti i da li ga smete uzimati na svoju ruku – saznajte u nastavku teksta.

Šta je vitamin D?

Uprkos svom nazivu, vitamin D zapravo nije vitamin, već po svojoj hemijskoj strukturi spada u prohormone, preteče hormona. Vitamini su hranljive materije koje ljudsko telo ne može samostalno da proizvede, već ih je neophodno unositi putem ishrane. Međutim, vitamin D telo može da proizvede.

Vitamin D ili kalciferol, jedan je od najvažnijih vitamina za pravilan razvoj ljudskog organizma. Ovaj vitamin ima antirahitično dejstvo – sprečava deformitete kostiju. Prisustvo vitamina D omogućava apsorbovanje kalcijuma, koji je jedan od osnovnih gradivnih elemenata ljudskog skeleta. Ukoliko u organizmu postoji deficit kalciferola, kosti mogu postati meke i slabe, što kod dece može dovesti do rahitisa, a kod odraslih do osteomalacija.

Uz to, vitamin D igra važnu ulogu u metabolizmu masti – rastvara ih, utiče na pravilan rad nervnog sistema i mišića, dok ga imuni sistem koristi za borbu protiv virusa i bakterija. Ima preventivno dejstvo na razvoj bolesti kao što su dijabetes tip 1,

Vitamin D je poznat i kao Vitamin Sunca, jer se u ljudskom organizmu stvara kada smo izloženi sunčevoj svetlosti.

Koji su izvori vitamina D?

Izloženost dovoljnoj količini sunčeve svetlosti najbolji je način da svom telu pomognete da proizvede dovoljnu količinu vitamina D. Kako biste smanjili rizik od raka kože, oboljenja koje je poslednjih godina u ekspanziji, izlažite se suncu oprezno. Dovoljno će biti da provedete 10ak minuta na suncu, u periodu između 11 i 15h. Više od toga može da dovede do opekotina i oštećenja kože.

Vitamin D moguće je uneti i pomoću dodataka ishrani, ali i kroz svakodnevnu ishranu. Namirnice koje obiluju ovim vitaminom su sledeće:

  • Masna riba, kao što je skuša, losos i tunjevina, najbolji je izvor vitamina D.
  • Žumanca
  • Sir
  • Goveđa jetra (džigerica)
  • Pečurke
  • Mleko obogaćeno vitaminima D i A
  • Žitarice i sokovi (sok od narandže) obogaćeni vitaminima D i A
Masna riba kao što je skuša, tunjevina ili losos spada u najbolje prirodne izvore vitamina D (freepik.com)

Koji je preporučeni dnevni unos vitamina D?

Unos vitamina D se može meriti mikrogranima (mcg) ili međunarodnim jedinicama (IU). Jedan mikrogram vitamina D jednak je 40 IU.

Preporučeni dnevni unos vitamina D je sledeći:

Novorođenčad od 0 do 12 meseci400 IU (10 mcg)
Deca od 1 do 18 godina600 IU (15 mcg)
Odrasli do 70 godina600 IU (15 mcg)
Stariji od 70 godina800 IU (20 mcg)
Trudnice i dojilje600 IU (15 mcg)
Količina vitamina D prema uzrasnoj skupini

Gola koža, izložena suncu 5 do 10 minuta, dva do tri puta nedeljno, omogućiće većini ljudi da proizvedu dovoljno vitamina D. Međutim, vitamin D se dosta brzo razgrađuje, naročito tokom zime, a nemoguće ga je skladištiti u organizmu. Nastojte da uzimate hranu bogatu vitaminom D tokom cele godine, a za konzumaciju suplemenata se uvek posavetujte sa izabranim lekarom.

Da li previše vitamina D može da izazove nuspojave?

Do viška vitamina D u organizmu obično dolazi usled uzimanja prevelike količine suplemenata. Vitamin D je najbolje unositi prirodnim putem – izlaganjem sunčevoj svetlosti i ishranom, a ako se odlučite za dodatak u vidu suplemenata, obavezno se konsultujte sa zdravstvenim radnicima.

Gornja granica vitamina D koju zdravstveni radnici preporučuju je 4000 IU za odraslu osobu tokom jednog dana. Međutim, stručnjaci američkog Nacionalnog Instituta za zdravlje smatraju da je mala verovatnoća da će vitamin D biti toksičan pri unosu manjem od 10.000 IU dnevno.

Prekomerna konzumacija vitamina D može dovesti do prekomerne kalcifikacije kostiju i taloženja kalcijuma u organima u kojim prirodno uopšte ne bi trebao da se nalazi – u bubrezima, krvnim sudovima, plućima i srcu.

Najčešći simptomi prekomernog unosa vitamina D uključuju glavobolje i mučninu. Međutim, previše vitamina D može dovesti do razvoja sledećih simptoma:

  • Gubitak apetita
  • Suva usta
  • Metalni ukus u ustima
  • Povraćanje
  • Zatvor ili dijareja

Koji su benefiti vitamina D?

Vitamin D igra višestruku ulogu u ljudskom organizmu:

  • Pomaže u održavanju zdravlja kostiju i zuba.
  • Doprinosi zdravlju mozga, nervnog i imunog sistema.
  • Reguliše nivo insulina i omogućava regulaciju dijabetesa.
  • Podržava funkcionisanje pluća i kardiovaskularnog sistema.
  • Utiče na ekspresiju gena koji učestvuju u razvoju karcinoma.
Umereno izlaganje suncu, 10 do 15 minuta dnevno, najbolji je način da vaš organizam dobije dovoljnu količinu vitamina D (freepik.com)

Kako vitamin D utiče na zdravlje kostiju?

Vitamin D igra značajnu ulogu u regulaciji kalcijuma i održavanju nivoa fosfora u krvi. Ovi faktori su vitalni za održavanje zdravih kostiju.

Ljudima je vitamin D neophodan kako bi omogućio crevima da stimulišu i apsorbuju kalcijum, te da povrate kalcijum koji bi bubrezi inače izlučili.

Nedostatak vitamina D kod dece može da izazove rahitis, što dovodi do iskrivljenog izgleda nogu (noge koje su savijene prema unutra, tzv. O noge) usled omekšavanja kostiju. Slično tome, kod odraslih se nedostatak vitamina D manifestuje kao osteomalacija ili omekšavanje kostiju. Osteomalacija rezultira lošom gustinom kostiju i mišićnom slabošću.

Nedostatak vitamina D može se manifestovati i kao osteoporoza, za koju stotine miliona ljudi širom sveta traže lek ili se suočavaju sa povećanim rizikom od oboljevanja.

Suplemente bilo kojeg vitamina ili minerala treba uzimati sa oprezom, uz obaveznu konsultaciju medicinskog osoblja (freepik.com)

Da li vitamin D utiče na zdravlje novorođenih beba?

Nedostatak vitamina D dovodi se u vezu sa visokim krvnim pritiskom kod dece. Medicinska studija iz 2018. godine otkrila je moguću vezu između niskog nivoa vitamina D i ukočenosti u arterijskim zidovima dece.

Američka akademija za alergijsku astmu i imunologiju sugeriše da dokazi ukazuju na vezu između niske izloženosti vitaminu D i povećanog rizika od sklonosti alergijama (alergijske senzibilizacije). Primer za to su deca koja žive bliže ekvatoru i imaju niže stope prijema u bolnicu zbog alergija i manje prepisanih autoinjektora adrenalina (medicinski aparat kojim deca i odrasli sami sebi ubrizgavaju injekcije adrenalina prilikom alergijskog napada). Takođe, manja je verovatnoća da će razviti alergiju na kikiriki, koji je jedan od najpoznatijih alergena.

Akademija takođe ističe australijsku studiju o konzumaciji jaja u ishrani. Jaja su uobičajeni najraniji izvor vitamina D. Deca koja su počela da jedu jaja nakon 6 meseci starosti imaju veću mogućnost razvoja alergija, nego deca koja su počela da ih konzumiraju između 4 i 6 meseci starosti.

Vitamin D može pojačati protivupalno dejstvo glukokortikoida. Ova prednost čini ga potencijalno korisnim u terapiji astmatičara koji imaju astmu koja je otporna na steroidne lekove.

Kakav uticaj vitamin D ima na trudnoću?

Studije iz 2019. godine su pokazale da trudnice kojima nedostaje vitamin D mogu imati veći rizik od razvoja preeklampsije i prevremenog porođaja.

Lekari povezuju nizak nivo vitamina D sa gestacionim (trudničkim) dijabetesom i bakterijskim vaginalnim problemima kod trudnica.

Važno je napomenuti da su studije iz 2013. godine došle do zaključka da visok nivo vitamina D tokom trudnoće može da poveća rizik od alergija na hranu kod deteta tokom prve dve godine života.

Da li je nedostatak vitamina D opasan?

Iako telo može da stvori vitamin D, iz brojnih razloga može doći do nedostatka ovog vitamina u organizmu:

Da li tip kože utiče na apsorpciju vitamina D?

Tamnija koža ima manju sposobnost da apsorbuje sunčevo ultraljubičasto zračenje (UVB). Apsorpcija sunčeve svetlosti je od ključne važnosti za kožu, kako bi proizvodila vitamin D.

Da li kreme za sunčanje utiču na sintezu vitamina D?

Iako kreme za sunčanje čuvaju zdravlje kože, faktor zaštite od sunca (SPF) od 30 ili više, može smanjiti sposobnost tela da sintetiše vitamin D za čak 95%. Prekrivanje kože odećom takođe može inhibirati proizvodnju vitamina D.

Da li geografski položaj utiče na količinu vitamina D u organizmu?

Ljudi koji žive na severnim geografskim širinama ili u područjima sa velikim zagađenjem, rade noćne smene dok spavaju tokom dana ili su uglavnom vezani za kuću – treba da uzimaju što više vitamina D putem hrane ili kroz suplemente, jer na prirodan način ne sintetišu D vitamin

Da li je novorođenim bebama potrebno davati vitamin D?

Bebama koje se hrane isključivo majčinim mlekom potreban je dodatak vitamina D, posebno ako su minimalno izložene suncu. Američka pedijatrijska akademija preporučuje da sva dojenčad dobiju 400 međunarodnih jedinica (IU) oralnog vitamina D dnevno – AD kapi.

IAKO LJUDI MOGU UZIMATI VITAMIN D PUTEM SUPLEMENATA, SVE VITAMINE I MINERALE JE NAJBOLJE UZIMATI IZ PRIRODNIH IZVORA, KAD GOD JE TO MOGUĆE

Koji su simptomi nedostatka vitamina D?

Simptomi nedostatka vitamina D mogu da budu sledeći:

  • Česte prehlade, sklonost oboljevanju od gripa, infekcije
  • Umor
  • Bolovi u kostima i leđima
  • Bolovi u mišićima
  • Loše raspoloženje
  • Otežano zarastanje rana
  • Gubitak kose

Ako nedostatak vitamina D traje duži vremenski period, to može dovesti do komplikacija i ozbiljnih zdravstvenih oboljenja, kao što su:

  • Kardiovaskularna oboljenja
  • Autoimune bolesti
  • Neurološki problemi
  • Komplikacije u trudnoći
  • Razvoj određenih karcinoma, naročito karcinoma dojke, prostate i debelog creva

Završna reč

Sveukupni stil života i način ishrane najvažniji su za prevenciju bolesti i očuvanje dobrog zdravlja. Bolje je da vaša ishrana bude izbalansirana raznovrsnim hranljivim sastojcima, nego da se koncentrišete na jedan hranljivi sastojak kao ključ dobrog zdravlja.