Ko su najbogatiji ljudi na svetu?

Sadržaj

Oni su uticajni. Oni su moćni. Oni imaju sve što ljudski um može da zamisli, pa i više od toga. Oni su najbogatiji ljudi na svetu.

Ko su oni? Kada su postali bogati i slavni? Kako su zaradili svoj prvi veliki novac?

Donosimo vam listu deset najbogatijih ljudi na svetu!

Jeff Bezos

Njegovo bogatstvo procenjuje se na 180 milijardi dolara.
Jeff Bezos je osnovao e-commerce giganta Amazon davne 1994 godine, a posao je kao i brojni drugi moćnici otpočeo u garaži! Danas je CEO Amazona i poseduje 11.1% njegovih deonica.
Između marta i aprila 2020. godine, tokom pandemije koronavirusa, Amazon je zaposlio 175.000 novih radnika.
U aprilu 2020. godine Bezos je donirao 100 miliona dolara neprofitnoj organizaciji „Feed America“, koja upravlja bankama hrane širom zemlje.
Od supruge MacKenzie razveo se 2019. godine, nakon 25 godina braka. Nakon razvoda poklonio joj je četvrtinu svog vlasničkog udela u Amazonu.
Amazon je 2019. godine ostvario 280.5 milijardi dolara prihoda i 11.5 milijardi neto dobiti.
Bezos je vlasnik čuvenog lista „The Washington Post“ i „Blue Origin“ avio kompanije koja razvija rakete za komercijalnu upotrebu.

Bogatstvo ovog gospodina se procenjuje na 169.3 milijardi dolara.
Elon Musk radi na revoluciji u transportu, kako na Zemlji, putem proizvođača električnih automobila Tesla, tako i u svemiru, putem proizvođača raketa SpaceX.
Poseduje 21% vlasničkog udela Tesle, ali više od polovine je založio kao hipoteku za kredite.
Napustio je funkciju predsednika 2018. godine, nakon što je dao navodne „lažne izjave“ da planira da pretvori Teslu u privatno vlasništvo.
SpaceX, njegova raketna kompanija, sada se procenjuje na 46 milijardi dolara.
Odrastao je u Južnoj Africi, a potom sa svega 17 godina emigrirao u Kanadu. U SAD je došao kao student na razmeni Univerziteta u Pensilvaniji.

Procenjeno bogatstvo 162.5 milijardi dolara.
Jedan od vrhunskih svetskih proizvođača poseduje i nadgleda carstvo koje čini preko 70 brendova, među kojima su Louis Vuitton i Sephora.
U novembru 2019. godine sklopio je ugovor o kupovini američkog draguljarskog lanca Tiffany&Co za 16.2 milijarde dolara, za koji se veruje da je najveća akvizicija luksuznog brenda svih vremena.
2019. godine je potrošio 3.2 milijarde dolara za luksuzni ugostiteljski lanac Belmond, koji poseduje ili upravlja sa 46 hotela, vozovima i rečnim krstarenjima.
Njegov otac je bogatstvo zaradio u građevinarstvu. Arnault je započeo tako što je od očevog biznisa „pozajmio“ 15 miliona dolara i kupio Christian Dior 1985. Godine.
Četvoro od njegovo petoro dece, radi u njegovoj LVMH imperiji.
LVMH je skraćenica od Moet Hennessy – Louis Vuitton.

Procenjeno bogatstvo 126.3 milijarde dolara.
Sa suprugom Melindom predsedava „Bill & Melinda Gates Foundation“, najvećom privatnom dobrotvornom fondacijom u svetu.
U maju 2020. godine Fondacija Gates je izjavila da će potrošiti 300 miliona dolara na borbu protiv pandemije koronavirusa, finansiranje lečenja, otkrivanja i vakcina.
Fondacija radi na poboljšanju globalnog zdravlja i na stvaranju jednakih mogućnosti za ljude širom sveta.
Do današnjeg dana Gates je donirao akcije Microsofta-a u vrednosti od 35.8 milijardi dolara fondaciji Gates.
Gates je prodao ili poklonio veliki deo svog udela u Microsoft-u. Poseduje tek nešto više od 1% akcija i uložio ih je na berzi.
Sredinom marta 2020. godine Gates je podneo ostavku na mesto člana uprave Microsoft-a, softverske firme koju je osnovao sa Polom Alenom 1975. godine.

Procenjeno bogatstvo 99.8 milijardi dolara.
Predstavnik kompanije „Oracle“ iz Omahe, Warren Buffett je jedan od najuspešnijih investitora svih vremena.
Vodi Berkshire Hathaway, koja je vladnik više od 60 kompanija, uključujući osiguravajuću kompaniju Geico, proizvođača baterija Duracell i lanac restorana Dairy Queen.
Otac mu je bio američki kongresmen.
Prve akcije kupio je sa 11 godina, a porez je prvi put prijavio sa 13 godina.
Obećao je da će donirati preko 99% svog bogatstva. Do sada je dao više od 41 milijardu dolara, uglavnom Gates fondaciji i fondacijama svoje dece.
2010. godine on i Bill Gates su pokrenuli „izazov poklanjanja“, tražeći od milijardera da se obavežu da će najmanje polovinu svog bogatstva donirati u dobrotvorne svrhe.

Procenjeno bogatstvo 97.1 milijarda dolara.
Facebook, društvena mreža koju vodi Zuckerberg, postao je oficijelno sredstvo komunikacije tokom haosa izazvanog pandemijom koronavirusa.
Više od 1.000 oglašivača pridružilo se bojkotu Facebook-a u junu, protestujući zbog opuštenog stava o govoru mržnje i obmanjujućih objava političara.
Zuckerberg je Facebook pokrenuo 2004. godine, na Harvardu, kada je imao svega 19 godina, kako bi se studenti povezali sa školskim kolegama i uparili njihova imena sa fotografijama.
Facebook je u maju 2012. postao javno vlasništvo, a Zuckerberg još uvek poseduje oko 15% njegovih deonica.
U decemrbu 2015. godine, Zuckerberg i njegova supruga Priscilla Chan obavezali su se da će tokom života pokloniti 99% svog uloga u Facebook-u.

Njegovo bogatstvo se procenjuje na 91 milijardu dolara.
On je predsednik, glavni tehnološki direktor i suosnivač softverskog giganta Oracle, a u vlasništvu ima oko 35.4% kompanije.
Odrekao se uloge izvršnog direktora kompanije Oracle 2014. godine, na čijem je čelu bio 37 godina.
U maju 2016. godine Ellison je Univerzitetu Južna Kalifornija poklonio 200 miliona dolara, za centar za lečenje raka.
2012. godine je potrošio 300 miliona dolara za kupovinu gotovo celog havajskog ostrva Lanai. Do sada je na ostrvu izgradio hipodrom i luksuznu banju.
Ellison se pridružio odboru Tesle u decembru 2018. godine, nakon kupovine 3 miliona Teslinih akcija, nešto ranije te godine.

Procenjeno bogatstvo 89.3 milijarde dolara.
Page je u decembru 2019. godine napustio mesto generalnog direktora Alphabet-a, „roditelja“ Google-a, ali je i dalje član upravnog odbora i kontrolni deoničar.
Osnovao je Google 1998. godine, skupa sa kolegom sa Stanforda, Sergejem Brinom.
Skupa sa Brinom Page je izumeo Google algoritam PageRank, koji pokreće pretraživač.
Page je bio CEO Google-a do 2001. godine, kada je funkciju preuzeo Eric Schmidt.
Od 2011. do 2015. godine bio je CEO Google-ove matične kompanije Alphabet.
Osnivački je investitor u kompaniji za istraživanje svemira Planetary Resources, a takođe finansira startup preduzeća letećih automobila – Kitty Hawk i Opener.

Procenjeno bogatstvo 86.8 milijardi dolara.
Sergej je podneo ostavku na mesto predsednika kompanije Alphabet u decembru 2019. godine, ali i dalje je ostao deoničar i član upravnog odbora.
Osnovao je Google sa Page-om 1998. godine, nakon što su se upoznali na Univerzitetu Stanford, tokom studija računarskih nauka.
Google je objavljen 2004. godine, a promenio je ime u Alphabet 2015. Godine.
Brin je veći deo 2019. godine bio odsutan na javnim događajima koje je kompanija organizovala. Vreme je provodio u istraživačkoj laboratoriji X, koja je u vlasništvu Alphabet-a.
Brin navodno finansira projekat visokotehnološkog vazdušnog broda.

Njegovo bogatstvo se procenjuje na 83.1 milijardu dolara.
Mukesh Ambani predsedava i upravlja kompanijom Reliance Industries, vrednom 88 milijardi dolara, koja se bavi proizvodnjom i distribucijom petrohemije, nafte, gasa. Poseduje telekomunikacione mreže i maloprodaje.
Reliance Industries je 1966. godine osnovao njegov pokojni otac, Dhirubhai Ambani, trgovac predivom i mali proizvođač tekstila.
Nakon očeve smrti 2002. godine Ambani i njegov mlađi brat podelili su porodičnu imperiju.
2016. godine kompanija Reliance je pokrenula cenovni rat na hiperkonkurentnom telekom tržištu Indije lansiranjem 4G telefonske usluge Jio.
Tokom pandemije koronavirusa Ambani je prikupio više od 20 milijardi dolara, prodajući trećinu Jio-a nizu investitora, kao što su Facebook i Google.