Uzbudljive boje, arome i ukusi – Meksiko je zemlja u koju turisti odlaze zbog prelepih plaža i delikatesne kuhinje. Iako je čuvena po arheološkim nalazištima, čistom moru i gostoprimljivom narodu ova zemlja je ipak najpoznatnija po tekili, marijačima i sombrerosima.
Ako maštate o živopisnom letovanju i želite da posetite koloritne gradove i upoznate prijatne ljude, postoje odlični aranžmani za putovanje u Meksiko. Možda se nigde u svetu kao među Meksikancima nećete osećati tako dobrodošlo. Ovaj veseli narod ima burnu istoriju i autentičnu kulturu, među čijim su vodećim simbolima svakako šešir sombrero i nacionalno piće tekila.
Po čemu to prepoznajemo Meksikance širom sveta? Kakva je zemlja u kojoj je stvarala velika Frida Kalo? Šta se još pored pomenutih znamenja ubraja u glavne karakteristike meksičke zemlje? Pročitajte.
Sombrero – meksička kultura na glavi
Kada se pomene Meksiko, sasvim je izvesno da je sombrero prva asocijacija. Kao jedan od najpoznatijih elemenata meksičke kulture, ovaj neobičan šešir ima veoma dugu istoriju. Naime, sombrerosi datiraju još iz 15. veka. Vode poreklo iz Španije, a ime su dobili po španskoj reči za hlad (sombra).
Postoje razne ideje o tome kako su zapravo ovi šeširi nastali. Prema jednoj varijanti, osmislili su ih radnici koji su tražili rešenje da zaštite lice i oči od sunca. Drugi pak tvrde da su se pojavili još u 13. veku, kada su ih nosili mongolski kauboji.
Uglavnom, od tada do današnjih dana sombrero je evoluirao u nekoliko vrsta. Tradicionalni, i ujedno najpoznatiji model je lagan i napravljen od slame. Standardni dizajn dolazi u jednoj boji, ali mogu se pronaći i raznobojni sombrerosi u svečanoj varijanti. Kako je ova vrsta sombrera uglavnom velikih dimenzija, često ga nose samo Marijači bendovi ili se mogu videti na posebnim proslavama.
Za razliku od širokih i velikih sobrera, postoje i manje vrste koje su pogodnije za svakodnevno nošenje. Primera radi, kuinciano sombrero se pravi od slame ili drugih jeftinih materijala, ali ima manji obod pa je dobar za rad na otvorenom. Ima i elegantnih modela, kao i sombrerosa koji se prave od debele tkanine, što vam čak omogućava da šešir presavijete i stavite u džep.
Uprkos neretko komičnoj slici koju imaju u medijima danas, sombrerosi su svakako modni simbol Meksika. Činjenica je da su ovi šeširi funkcionalniji i vredniji nego što mnogi misle – elegantni su i odlični za nošenje kada živite u vrelom području.
Tekila – piće kao intelektualna svojina Meksika
Meksički duh u tečnom stanju – ovako se može opisati tekila. Žestoko piće svetske popularnosti vodi poreklo još od Asteka, koji su pravili pulkue – fermentisano piće od soka agave. Ova tečnost je bila toliko važna za kulturu Asteka da su obožavali dva boga poznata po svojoj vezi sa alkoholom. Prvi je bio Majahuel, boginja agave, a drugi njen muž Patekatl, bog pulkea. Premda najstariji zapisi o pulkeu datiraju još iz 200. godine nove ere, ovo alkoholno piće je zaista postalo popularno vekovima kasnije sa invazijom Španaca.
Naime, Španci su prvi destilovali agavu, proizvodeći tako ono što danas poznajemo kao meskal. Ipak, komercijalna destilacija tekile počela je 1758. godine sa Kuervo porodicom. Nekih dvadeset godina kasnije Don Cenobio Sauza identifikovao je plavu agavu kao najbolju za proizvodnju tekile. Smatra se da je upravo u destilerijama porodice Sauza proizvedena prva “prava” tekila, odnosno piće najsličnije današnjem.
U 20. veku meksička vlada je proglasila termin “tekila”svojom intelektualnom svojinom. Tako od 1974. godine tekila može da se pravi samo u određenim oblastima Meksika. Drugim zemljama je zakonom zabranjeno da proizvode ili prodaju sopstvenu „tekilu“. Zanimljivo je da je dodatno formiran i Regulatorni savet za tekilu kako bi se obezbedio najviši kvalitet i promovisala brend i “kulturu tekile”.
Meksička ikona – Frida Kalo
Umetnica Frida Kalo je simbol i ikona Meksika, i verovatno jedna od najupečatljivijih ličnosti ove zemlje. Rođena je 1907. godine u selu na periferiji Meksiko Sitija, gde je odrasla uz oca Nemca i majku Meksikanku. U umetnost se zaljubila u ranom detinjstvu, a njena strast prema slikanju pomogla joj je da prevaziđe brojne strahote koje su je u životu snašle.
Kao devojčica je obolela od dečje paralize što je za posledicu imalo doživotno šepanje – desna noga joj je postala tanja i kraća od leve. U ranoj mladosti je doživela užasnu nesreću kada joj je u udesu gvozdeni rukohvat autobusa ušao u kuk i izašao na drugu stranu. Frida je preživela nezgodu, ali je slomila je kičmeni stub, ključnu kost, rebra, karlicu, desnu nogu na 11 mesta i iščašila rame. Tokom života je imala čak 35 operacija zbog povreda kičme, a konstantan bol bio je njena svakodnevica.
Upravo je tada, vezana za krevet, počela da slika – uglavom svoje autoportrete gledajući se u ogledalu preko puta sobe. Fridin opus obuhvata 143 slike, od čega su 55 autoportreti, jedinstveni prikazi njenih fizičkih i psihičkih rana, nesreća, invaliditeta i krhkosti. Jedna od njenih najpoznatijih slika “Slomljena kolona”, prikazuje njenu slomljenu kičmu koja izgleda kao pukotina od zemljotresa.
Buran brak i raskošno stvaralaštvo
Dvaput se udavala za poznatog meksičkog slikara Dijega Riveru, s kojim je imala buran i kompleksan odnos. Uprkos brojnim aferama i sa jedne i sa druge strane, Frida je ostala u braku sa Dijegom do svoje smrti.
S godinama Fridino zdravlje je bilo sve lošije, tako da je sve češće boravila u bolnici i na kraju koristila invalidska kolica ili štake za kretanje. Uprkos tome, nastavila je da slika. Prvu samostalnu izložbu slika u Meksiku otvorila 1953. godine, pred kraj svog kratkog života.
Premda je bila uspešna, često je njen rad odbacivan kao rad „žene Dijega Rivere“. Svetsku slavu i priznanje dobila je nakon smrti, a reputacija joj je naročito porasla 70-ih godina prošlog veka. Tokom godina vrednost njenog rada postala je veća, što dokazuje i činjenica da je 2016. godine delo “Dva akta u šumi” prodato za 8 miliona dolara.
Fridin život, uključujući autobusku nesreću, turbulentni brak, ljubavne veze, opijanje i upotrebu droge, inspirisali su mnoge umetnike da napišu knjige i snime filmove. Jedan od popularnijih je i biografski film „Frida“ iz 2002. godine u kom glumi Salma Hajek. Dok je u Meksiku nacionalni simbol, širom sveta Frida je ikona feminizma i stvaranja. O njenom životu i delima mnogo se može i saznati posetom muzeja u Meksiko Sitiju koji je poznat još i kao Plava kuća, zbog kobaltno-plavih zidova.
Marijači – melodije Meksika
Na kraju, slika o Meksiku ne bi bila potpuna bez prepoznatljivog marijači zvuka. Pojam marijači odnosi se na muziku, ali i na izvođače, odnosno muzički ansambal sastavljen od raznih, uglavnom žičanih instrumenata. Kao orkestar se pojavio pred kraj 18. veka ili početkom 19. veka. Savremeni marijači ansambli uključuju vihuelu, gitaru sa pet žica, veliku bas gitaru sa šest žica bez praga, standardnu akustičnu gitaru sa šest žica, kao i violine i trube koje obično sviraju melodiju.
Rani marijači bili su obučeni u seljačku odeću bele boje, da bi se u 20. veku “uniforma” promenila u uske, ukrašene pantalone, čizme, široke leptir mašne, sombrerose i kratke jakne. Tradicionalni ansambl je bio isključivo muški, ali od četrdesetih godina prošlog veka žene su sve prisutnije članice ovih bendova.
Bez obzira da li je izvodi muški, ženski ili mešoviti sastav, nema sumnje da marijači muzika predstavlja domaću tradiciju koja obuhvata i autohtone i strane elemente. Ove jedinstvene melodije na pravi način prenose doživljaj meksičke kulture i neizostavno zaslužuju da budu deo vašeg odmora u Meksiku. Ako se odlučite za putovanje u ovu nesvakidašnju zemlju, zasigurno ćete uživati – sa sombrerom na glavi.
