Sadržaj
U Srbiji vladaju mnoge zablude o poslu programera. Ako neko vreme tragate za poslom, sigurno vam je neka mudra glava predložila da upišete kurs za programera:
„To je popularno zanimanje, nije teško, sediš za kompjuterom i kuckaš nešto, a plata bar 1000 evra. Možda ne moraš ni na kurs, možeš to sam da savladaš, YouTube je pun tutorijala. Par dana se zagreje stolica i posao iz snova je tu.“
Ako ste programer, verujemo da su vam se na glavu popeli radoznali prijatelji kojima vaš posao nije jasan, te vas mole da im „malo objasnite“, pa da mogu i oni da zarađuju basnoslovne sume.
Da se razumemo – da je programer biti lako, programer bi bio svako.
Za narativ o lagodnom poslu programera možemo kriviti društvene mreže i medijske portale, koji su popularizovali ovo zanimanje. U vremenima krize kada je teško doći do radnog mesta mnogi ljudi se prekvalifikuju u potrazi za poslom i platom koja će im omogućiti pristojnu egzistenciju.
Da li je moguće postati programer „preko noći“? Ne, nije.
Kako se postaje programer?
IT industrija je jedna od najprofitabilnijih industrija u svetu poslednjih decenija, ali do zvanja programera se ne dolazi na brzinu. Kursevi koji u svojim pompeznim reklamama obećavaju da će vas za mesec dana naučiti sve o programiranju, nažalost, ne plasiraju istinite informacije.
Programiranje je dug put koji započinje školovanjem. Ako maštate o poslu programera, a treba da upišete srednju školu, obrazovni profil koji bi mogao da bude prvi korak ka vašem cilju je elektrotehničar informacionih tehnologija.
Profil elektrotehničar informacionih tehnologija osposobljava učenike za izradu web, desktop i android aplikacija. Kako programeri moraju stalno da prate promene u IT svetu i da se prilagođavaju zahtevima tržišta, na smeru elektrotehničar informacionih tehnologija steći ćete sva potrebna teorijska i praktična znanja. Naučićete da radite u timu, da rešavate probleme i da razmišljate analitički.
Kad učenici završe srednju školu, poželjno IT smera, kao što je elektrotehničar informacionih tehnologija, znanje mogu nastaviti da usavršavaju na fakultetima IT sektora.
Nakon višegodišnjeg učenja, pročitanih na stotine knjiga, članaka, odgledanih tutorijala, naučićete da programirate. Dobar programer je školovan programer, koji je usvojio formalna znanja, dopustio da se slegnu, a zatim naučio da ih primeni u praktičnim zadacima.
Pod programiranjem mnogi smatraju pisanje programskog koda, ali pisanje koda je zapravo rešenje. Dok ne dođete do pisanja koda treba da osmislite rešenje postavljenog problema, sarađujete sa brojnim kolegama i usaglasite mišljenje. Ceo proces koji prethodi pisanju kodova je mukotrpan i dug, a pisanje koda svako nauči pre ili kasnije.
Da li je programiranje moguće naučiti na kursu?
Kursevi uglavnom traju par nedelja ili maksimalno par meseci. Nastava se održava dva do tri puta nedeljno, u trajanju od nekoliko sati. Sve i da sedite i učite 24h dnevno mesec dana, bez ijedne pauze, nećete postati programer.
Kurs za programera možete da upišete ako nikada pre niste imali dodira sa IT svetom, kako biste videli da li je taj svet uopšte za vas. Na intenzivnom kursu možda možete da naučite osnove i rešavanje nekih bazičnih problema. Ako nemate predznanje sa kursom programiranja teško da ćete moći da se zaposlite.
Očekivati da ćete biti programer nakon kursa programiranja je kao da naučite nepismenu osobu svim slovima azbuke i od nje očekujete da napiše knjigu koja će dobiti Nobelovu nagradu. Jednostavno nije realno.
Ako ste ozbiljni u pogledu želje da postanete programer, krenite od početka. Srednja škola ili prekvalifikacija za smer elektrotehničar informacionih tehnologija, mnogo učenja, prakse, a onda posao.
Istina o poslu programera
Kad prvi put napišete programski kod, pustite ga u rad i shvatite da se aplikacija pokrenula, osetićete uzbuđenje i sreću. To je znak da ste na pravom putu i da ste odabrali pravo zanimanje.
O poslu programera se pričaju urbane legende – startna plata bar 1000 evra, moguće je napredovati do 5000 evra ili više, posao je lagan, nema stresa, radi se od kuće i to minimalno…
Ako gajite ovakva očekivanja, moramo vas razočarati. Kao i u svakom poslu i u programerskom svetu postoji hijerarhija. Početnici su juniori, a njihove plate su često 500 evra ili manje, zavisno od projekta u koji su uključeni i pokazanog znanja. Pored juniora postoje mediori i seniori. Kako biste došli do zvanja senior programera, koji zaista mogu da zarađuju velike sume, čekaju vas godine dokazivanja i napornog rada.
Niko vam neće „pokloniti“ ogromnu platu, dok ne pokažete da posedujete znanje koje će opravdati sumu novca koja je uložena u vas. Put do te plate je školovanje i učenje.
Posao programera je dosta stresan, iako možda ne deluje tako. Bilo da radite od kuće ili iz kancelarije, očekuju vas dugi sati sedenja za računarom i neprospavane noći. Fleksibilno radno vreme često znači da ćete raditi u satima kada vam se najmanje radi. Napredak tehnologije se odvija munjevitom brzinom, stoga ćete morati stalno da učite i pratite inovacije, kako biste održali korak sa zahtevima poslodavaca.
Programiranje se ne uči preko noći. Programiranje se uči celog života. Ako gajite interesovanje za ovu perspektivnu profesiju, ne gubite vreme na prečice, već pođite jedinim pravim putem – putem školovanja i nauke.
