Da li zaista možete umreti od dosade?

Koliko puta ste rekli “Umreću od dosade!” kada ste imali ne naročito zanimljiv ili produktivan dan? Stara fraza „Umreću od dosade“ s razlogom se smatra preterivanjem. Vrlo je malo verovatno da biste mogli da umrete od jednog dosadnog dana.

Ali iako vas dosada koju proživljavate s vremena na vreme neće ubiti, istraživanje je pokazalo da dugotrajna dosada može povećati rizik od prerane smrti.

Međutim, nećete umreti zbog same dosade, već zbog određenih izbora načina života ili osnovnih zdravstvenih problema.

Postoje načini na koje se možete pozabaviti dosadom pre nego što ona negativno utiče na vaše zdravlje. Čitajte dalje da biste saznali više o tome kako vam borba protiv dosade može pomoći da vodite zdraviji život. U nastavku vam donosimo i načine za prevazilaženje dosade.

Šta nauka kaže?

Iako su izjave o smrti iz ovog apstraktnog razloga dugo posmatrane kao dečija posla, istraživači sada znaju da bi moglo biti moguće umreti od dosade. Evo šta nauka kaže o dosadi – i šta možete učiniti s tim u vezi.

Osnovni uslovi

Generalno, dosada se verovatnije javlja kod ljudi sa sledećim zdravstvenim problemima ili stanjima. Ovo je naročito tačno ako se ovi problemi ne leče:

• Aleksitimija (nemogućnost opisivanja i identifikovanja emocija)
• Poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD)
• Demencija, uključujući Alchajmerovu bolest
• Depresija
• Visoka osetljivost
• Traumatska povreda mozga

Povećani zdravstveni rizici

Istraživanja tokom poslednje decenije pokazala su da vas dosada sama po sebi neće ubiti.

Međutim, dugotrajna dosada može povećati rizik od rane smrti. To je zato što dosada može povećati nivo hormona stresa u telu, što može dovesti do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Faktori rizika

Jedna ključna studija o dosadi (da, verovali ili ne, istraživači su se ozbiljno bavili fenomenom dosade) iz 2010. godine otkrila je da su sledeći faktori rizika povećali verovatnoću hronične dosade:

• Ukupno loše zdravstveno stanje
• Niža stopa redovne fizičke aktivnosti
• Pripadnici mlađe generacije
• Pripadnice ženskog pola
• Niži stepen zaposlenosti
• Ljudi koji imaju Alchajmerovu bolest

Mentalne i fizičke opasnosti dosade

Veza između dosade i prevremene smrti nije u potpunosti shvaćena. Umesto direktnog uzroka i posledice, istraživači veruju da dugoročna dosada može dovesti do zdravstvenih problema koji vam mogu smanjiti životni vek.

Dosada može biti povezana sa izborom nezdravog načina života

Dosada može biti povezana sa sledećim izborima načina života:

• Pušenje
• Zloupotreba alkohola
• Zloupotreba psihoaktivnih supstanci
• Prejedanje ili bezumno grickanje
• Konzumacija nezdrave hrane

Dosada može povećati rizik od srčanog udara

Poput stresa, i dosada može vršiti neprimeren pritisak na vaše srce i kardiovaskularni sistem. Ovo može povećati rizik od srčanog udara. Takođe možete doživeti više bolesti zbog smanjenog imuniteta.

Dosada može dovesti do depresije

Čini se da dosada takođe ima jaku vezu sa depresijom. U nekim slučajevima stalna dosada može dovesti do depresije, ali takođe vam može biti hronično dosadno zbog ovakvog stanja mentalnog zdravlja.

Nelečena depresija povezana je sa povećanim rizikom od srčanih bolesti.

Lečenje bilo kog zdravstvenog stanja koje imate, kao i ulaganje u vaše zdravlje takođe vam mogu pomoći u borbi protiv dosade.

Kako se boriti protiv dosade?

Jedan od načina borbe protiv dosade je pridržavanje svakodnevne rutine.

Iako ne morate svakodnevno da se bavite potpuno istim aktivnostima, korisno je izdvojiti određeno vreme posvećeno poslu, vežbanju, poslovima, hobijima i druženju.

Ipak, čak i ako postoji neka rutina, s vremena na vreme moguće je iskusiti dosadu.

Ako vam dosadi bilo nedostatak stimulacije ili druženja, razmislite o isprobavanju sledećih aktivnosti kad god se dosada pojavi:

• Pročitajte novu knjigu ili časopis.
• Pišite dnevnik ili beleške o tome kako se osećate.
• Vežbajte svakodnevno ili isprobajte nešto novo, na primer časove plesa.
• Skuvajte neko novo jelo.
• Pridružite se klubu koji vas zanima ili isprobajte novi hobi.
• Poziv ili video ćaskanje sa prijateljima ili voljenom osobom.
• Potražite volonterske mogućnosti ili dobrotvorni rad u svojoj zajednici.
• Pažljivo jedite svoje obroke.
• Usvojite prakse vežbanja pažnje, poput meditacije.
• Spavajte dovoljno svake noći kako biste imali energije da budete aktivni tokom dana.

Pored toga, važno je da stanje dosade koje kontinuirano traje saopštite prijatelju ili voljenoj osobi. Takođe se možete obratiti stručnjaku za mentalno zdravlje (psihoterapeut ili psihijatar) vezano za pitanja o hroničnoj dosadi povezanoj sa depresijom ili anksioznošću. ednom kada prepoznate dosadu, možete upravljati njome i učiniti da nestane u kratkom vremenskom roku.

Završna reč

Ako vam je ponekad dosadno, to neće štetno uticati na vaše zdravlje.

U stvari, kada razmišljate o deci i tinejdžerima koji su neprestano zabavljeni najmodernijom tehnologijom, možda biste ih podstakli da se ponekad ostave telefona i računara i da dozvole da im bude dosadno. To im može pomoći da nauče kako da pronađu kreativna rešenja za zabavu.

Međutim, za mnoge odrasle osobe dugotrajna dosada može negativno uticati na zdravlje. Efekti dosade mogu biti posebno snažni ako imate određena problematična zdravstvena stanja, poput depresije ili anksioznosti. 

Takođe je moguće da vam problemi sa mentalnim zdravljem ili hronične bolest povećavaju šanse za dosadu.

Najbolji način da sprečite dosadu je da se suočite sa njom direktno. Pomoći će vam ako ostanete društveno aktivni, bavite se hobijem, sportskim aktivnostima i druženjem s dragim ljudima.