Sadržaj
Alergija na proteine kravljeg mleka nastaje kada imunitet odreaguje odbrambeno na mleko i njegov sastav. Najčešće se javlja na kravlje mleko, ali se može desiti i da bude reakcija na kozje, ovčje i mleko drugih životinja koje konzumiraju i ljudi.
Kod male dece se javlja u 2% slučajeva, ali alergija na proteine kravljeg mleka može da ostane dugo, do 16. rođendana kada preko 80% dece preraste ovaj problem. Ranim otkrivanjem i zamenom mleka za druge namirnice koje će dati jednaku energetsku korist doprinosi nesmetanom razvoju dece i omladine.
Kako se ispoljava alergija na proteine kravljeg mleka?
Ova alergija se ne razlikuje od ličnih alergijskih reakcija, a one nastaju najčešće u prvoj godini života kroz namirnice koje je pojela beba ili čak i preko majčinog mleka ako je majka prethodno popila kravlje mleko.
Simptomi mogu biti umereni, ali i jaki. Od umerenih se može javiti osip, otoci na licu, povraćanje, proliv i stomačni problemi.
Oni koji su opasni su gušenje, gubitak svesti, mlitavost kod beba, oticanje jezika i anafilatički šok. Zbog toga je jako važno da se namirnice pravilno uvode u ishranu bebe, ali i da mama vodi računa o svojoj hrani.
Postoji još jedna grupa simptoma koji imaju dejstvo u dužem periodu i mogu biti pokazatelji da postoji alergija na proteine kravljeg mleka – problemi sa varenjem, proliv, bol u stomaku, slabiji apetit, crvenilo u perianalnoj regiji….
Ovi poslednji simptomi se ne razlikuju puno od intolerancije na laktozu, ali je reč o dva odvojena stanja gde je alergija nastala kao odgovor imuniteta, a intolerancija na laktozu usled lošeg varenje enzima u mleku.
Svaki simptom pa čak i najbezazleniji zahteva praćenje i eventualno konsultovanje sa lekarom ako znate da su mama ili dete uneli proizvode koji sadrže mlečne proizvode neposredno pre reakcije.
Načini lečenja
U zavisnosti od perioda kada nastane, tretiranje alergije je različito, ali se zasniva na isključivanju namirnica koje sadrže mleko sve dok se ne potvrdi da je alergija nestala.
Mame tokom perioda dojenja ne smeju unositi kravlje mleko, a deci se kasnije mogu davati specijalne mlečne formule koje su napravljene bez enzima kravljeg mleka i tako su pogodne za mališane koji za užinu treba da piju kravlje mleko.
To bi trebalo da pomogne da se obezbedi zdrav razvoj i užina sa dovoljno vitamina, a da to ne izazove nikakve alergijske reakcije.
Kravlje mleko se ne daje bebama mlađim od godinu dana, ali se može dogoditi da se alergija razvije kroz dojenje, preko majčine ishrane, kao i preko nekih namirnica koje dete unosi u čvrstom obroku, a sadrže kravlje mleko.
Iako mali broj dece ima alergiju na proteine kravljeg mleka, oni se ne smeju zanemarivati i mališan mora imati adekvatnu negu i pravilnu ishranu tokom svog odrastanja, ali bez mleka koji smeta imunitetu.
Tokom odrastanja veliki broj dece preraste alergije, ali je do tada neophodno da se prate lekarski saveti jer alergija može imati i burne simptome koji mogu i životno ugroziti dete.
Izvor fotografije: Shutterstock
