Sadržaj
Nesanica se često povezuje sa stresom, brigama i lošim navikama pred spavanje, ali hormoni takođe mogu imati važnu ulogu. Promene u njihovom nivou mogu uticati na uspavljivanje, dubinu sna, noćna buđenja i osećaj odmora nakon buđenja.
Kod žena su ove promene posebno izražene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće, perioda posle porođaja i menopauze, dok se kod muškaraca kvalitet sna takođe može menjati sa godinama, promenama nivoa testosterona, stresom i drugim faktorima. Pored polnih hormona, na san utiču i kortizol, melatonin, hormoni štitaste žlezde i hormoni povezani sa regulacijom apetita i metabolizma.
Zbog toga problem sa spavanjem ne treba uvek posmatrati samo kao posledicu psihičkog opterećenja. Ponekad organizam kroz nesanicu pokazuje da postoji šira promena koju treba razumeti.
Hormonske promene mogu poremetiti prirodan ritam sna
San zavisi od veoma precizne komunikacije između mozga, hormona i unutrašnjeg biološkog sata. Melatonin raste u večernjim satima i priprema telo za odmor, dok kortizol prirodno raste pred jutro i pomaže nam da se razbudimo. Kada je ovaj ritam poremećen, uspavljivanje može postati teže, a san plići.
Kada želimo da više pažnje posvetimo prirodnim proizvodima i opštoj brizi o organizmu, ulje divljeg origana može biti dobar izbor kao dodatak svakodnevnoj rutini. Cenjen je biljni proizvod zbog karakterističnog sastava i visoke koncentracije prirodnih jedinjenja, pa ga mnogi rado biraju u periodima kada žele dodatno da podrže organizam. Najbolje je birati proverene proizvode i koristiti ih prema preporučenom načinu upotrebe, jer je reč o veoma koncentrovanom preparatu.
Za sam kvalitet sna ipak su najvažniji pravilan ritam odlaska na spavanje, dovoljno odmora, manje večernjeg stresa i, kada postoje dodatni simptomi, provera mogućih hormonskih promena.
Ako se nesanica javlja zajedno sa drugim simptomima, poput lupanja srca, naglih promena telesne težine, znojenja, promena raspoloženja ili ciklusa, korisno je razgovarati sa lekarom.
Estrogen i progesteron imaju veliki uticaj kod žena
Kod žena se kvalitet sna može menjati tokom čitavog menstrualnog ciklusa. Promene nivoa estrogena i progesterona utiču na telesnu temperaturu, raspoloženje i osećaj pospanosti.
U danima pred menstruaciju neke žene teže zaspe, češće se bude ili imaju živopisnije snove. U trudnoći se san može menjati zbog hormonskih promena, češćeg mokrenja, nelagodnosti i promena u telesnoj temperaturi.
Posebno izraženi problemi mogu se javiti u perimenopauzi i menopauzi. Pad estrogena može doprineti valunzima, noćnom znojenju i češćem buđenju.
Kada se to ponavlja iz noći u noć, umor se brzo nagomilava i može uticati na koncentraciju, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje.
Kortizol i stres često stvaraju začarani krug
Kortizol je hormon stresa i prirodno ima svoje dnevne oscilacije. Problem nastaje kada je organizam dugo pod pritiskom.
Ako je telo stalno u stanju pripravnosti, večernje opuštanje postaje teže. Čovek može biti fizički iscrpljen, ali mentalno i dalje veoma aktivan.
Nesanica dodatno povećava stres, pa se tako stvara začarani krug. Loš san podiže napetost, a veća napetost ponovo otežava uspavljivanje.
Zato tehnike opuštanja nisu samo prijatan dodatak večernjoj rutini. Šetnja, mirnije disanje, lagano istezanje ili čitanje mogu pomoći organizmu da postepeno pređe iz aktivnog dela dana u stanje odmora.
Melatonin nije jedini hormon važan za spavanje
Melatonin je verovatno najpoznatiji hormon povezan sa snom, ali nije jedini.
Njegovo lučenje zavisi od svetlosti. U večernjim satima, kada postane tamnije, organizam počinje da povećava njegov nivo. Jako veštačko svetlo i gledanje u ekrane neposredno pred spavanje mogu taj signal da oslabe.
Zato je korisno smanjiti osvetljenje u stanu pred odlazak na spavanje i izbegavati dugo korišćenje telefona u krevetu.
Redovan ritam odlaska na spavanje i buđenja takođe pomaže unutrašnjem satu da ostane stabilniji.
Štitasta žlezda može imati veze sa nesanicom
Hormoni štitaste žlezde snažno utiču na metabolizam i nivo energije.
Kod preterano aktivne štitaste žlezde mogu se javiti nervoza, ubrzan rad srca, znojenje, osećaj toplote i problemi sa uspavljivanjem. Sa druge strane, usporen rad štitaste žlezde češće se povezuje sa pospanošću i umorom, ali i tada san ne mora nužno biti kvalitetan.
Ako nesanicu prate promene telesne težine, lupanje srca, drhtanje, neobjašnjiv umor ili izražena osetljivost na toplotu ili hladnoću, lekar može proceniti da li je potrebno proveriti hormone štitaste žlezde.
Nesanica u menopauzi zahteva širi pristup
Menopauza je jedan od perioda kada se problemi sa snom često pojačavaju.
Noćno znojenje i valunzi mogu prekinuti san više puta tokom noći. Osim toga, hormonske promene mogu uticati i na raspoloženje, pojavu anksioznosti i osećaj unutrašnjeg nemira.
U ovoj fazi posebno pomaže rashlađena spavaća soba, lagana odeća za spavanje i izbegavanje alkohola i obilnih obroka uveče.
Kod izraženih simptoma lekar može predložiti dodatne opcije u zavisnosti od individualnog zdravstvenog stanja.
Ishrana i večernje navike mogu napraviti razliku
Veoma kasni i obilni obroci mogu dodatno otežati uspavljivanje. Isto važi za velike količine kofeina u drugom delu dana.
Kafa, energetska pića, crni čaj i pojedini napici sa kofeinom mogu delovati satima nakon konzumiranja.
Bolje je da večera bude umerena i da između poslednjeg većeg obroka i odlaska na spavanje postoji dovoljno vremena.
Alkohol ponekad stvara osećaj pospanosti, ali često pogoršava kvalitet sna i dovodi do češćih buđenja tokom noći.
Kada treba proveriti hormone?
Povremena loša noć ne znači da postoji hormonski problem. Međutim, ako nesanica traje nedeljama i istovremeno se javljaju drugi simptomi, pregled može biti veoma koristan.
Kod žena to mogu biti neredovni ciklusi, noćno znojenje, valunzi i nagle promene raspoloženja. Kod oba pola mogu se javiti promene telesne težine, ubrzan rad srca, hronični umor ili smanjen libido.
Na osnovu simptoma lekar može proceniti koje analize imaju smisla. Nije preporučljivo nasumično proveravati veliki broj hormona bez jasnog razloga, jer rezultati zavise od više faktora i moraju se pravilno tumačiti.
Posteljina i uslovi u spavaćoj sobi takođe utiču na san
Kada su hormonske promene praćene noćnim znojenjem i osećajem toplote, važno je prilagoditi i samu spavaću sobu. Lagana i prozračna posteljina od prirodnih materijala može doprineti prijatnijem osećaju tokom noći i smanjiti neprijatnost kada se telo pregreva.
Temperatura u sobi takođe ne bi trebalo da bude previsoka. Mnogim ljudima prijatnije je da spavaju u nešto hladnijem prostoru nego u pregrejanoj prostoriji.
Dobar dušek, odgovarajući jastuk, zamračena soba i što manje buke dodatno stvaraju uslove u kojima organizam lakše održava neprekidan san.
Ove promene neće rešiti hormonski uzrok nesanice, ali mogu značajno smanjiti faktore koji dodatno remete odmor.
Kada san ponovo postaje kvalitetan
Hormoni mogu snažno uticati na san, ali nesanica gotovo nikada nema samo jedan uzrok. Stres, način života, svetlost, fizička aktivnost, ishrana i uslovi u spavaćoj sobi često deluju zajedno.
Zato je najbolji pristup posmatrati širu sliku. Redovan ritam spavanja, manje ekrana uveče, umerena večera, dovoljno kretanja i mirnija rutina mogu pomoći velikom broju ljudi.
Ako problemi traju, ponavljaju se ili su praćeni drugim promenama u organizmu, važno je potražiti stručni savet. Nekada je potrebno lečiti osnovni hormonski poremećaj, a nekada je dovoljno promeniti nekoliko svakodnevnih navika.
Kvalitetan san nije luksuz, već jedan od osnovnih uslova za dobro fizičko i mentalno zdravlje. Zato upornu nesanicu ne treba ignorisati, posebno kada telo istovremeno šalje i druge signale da se u organizmu nešto menja.
Više informacija na ovu temu možete pročitati na našem sajtu: webfarika.rs
