Sadržaj
Ako ste jedan od božijih miljenika vaše dete je preskočilo razvojnu fazu u kojoj se javljaju napadi besa, poznatiji kao tantrumi. Ako niste, znate o čemu pričamo. Scene u kojima vaše dete obuzima takav napad besa da počinje nekontrolisano da plače ili vrišti, baca predmete oko sebe, u očaju se ruši na pod, udara malenim rukama i nogama… Da. To je tantrum.
Tantrumi, poznati i kao histerija kod dece ili napadi besa kod dece, su izuzetno neprijatna pojava, a teško je oceniti jesu li neprijatniji za roditelje ili mališane, koji ne znaju da se izbore sa talasom emocija koje ih preplavljuju.
Grozničavi gnevni izlivi zaista mogu da budu frustrirajući, bilo da ste kod kuće ili da se nalazite na javnom mestu. Svi smo imali prilike da prisustvujemo lično ili bar da vidimo na tv-u scene u kojima se dete baca na pod marketa, besomučno vičući jer neki njegov zahtev nije ispunjen. Ako dete zahvaćeno kovitlacem agresije nije naše, zaključićemo da je razmaženo, nevaspitano, bezobrazno ili bar manipulativno. Kada se tantrumi jave kod vaše dece ugao gledanja se pomera, pa roditelji često pored nelagode osećaju i strah i pitaju se da li je sa detetom sve u redu.
Odahnite.
Tantrumi su potpuno normalna pojava,
iako vam možda ne deluje tako.
Umesto da ih posmatrate kao katastrofu, iskoristite priliku da ponešto naučite o svojoj deci tokom ovih neželjenih oblika ponašanja.
Dozvolite da vam objasnimo šta su zapravo tantrumi, zašto i kada se javljaju i kako da ih prebrodite.
Šta su tantrumi i kako se ispoljavaju?
Tantrum bismo najlakše mogli opisati kao izliv besa ili nekontrolisano ponašanje kod dece od 1 do 3 godine starosti.
Mogu se javljati u različitim oblicima ponašanja, ali uglavnom uključuju eksplozije besa, frustracije i neorganizovanog ponašanja, kada dete izgubi kontrolu nad samim sobom.
Tantrumi uključuju plač, vrisku, kočenje ruku i nogu, izvijanje leđa, udaranje rukama i nogama, padanje na pod, pa čak i pokušaje bežanja od odrasle osobe. U nekim slučajevima deca mogu da zadržavaju dah dok ne pomodre, povraćaju, uništavaju sve što im je na dohvat ruke i postaju izuzetno agresivna.
Podjednako su česta pojava kod dečaka i kod devojčica.
Neka deca će često imati napade besa, dok će se kod nekih javljati retko ili će u potpunosti izostati.
Bitno je da imate na umu da su tantrumi normalan deo razvoja deteta.
Zašto dete ima tantrum?
Napadima besa deca pokazuju da su uznemirena ili frustrirana. Tantrumi se mogu javiti kada je dete umorno, gladno ili mu je nelagodno. Izliv besa kod dece se može javiti jer ne može da natera roditelja ili igračku da uradi ono što bi u datom momentu želelo.
Tantrumi mogu da se jave i kada je dete previše stimulisano podražajima iz spoljašnje sredine. Recimo, dete se igra igračkama, sluša dečije pesmice sa mobilnog telefona, a u pozadini na tv-u ide crtani film. Ovo je situacija u kojoj dete dobija previše stimulacije sa previše strana i opravdano je očekivati da se javi uzbuđenje, koja za posledicu može da ima izliv besa.
Nošenje sa frustracijom je veština koju deca stiču kroz praksu, za koju je potrebno vreme. Napadi besa su tipični za drugu godinu života, kada se govorne veštine razvijaju, ali su nedovoljno razvijene da bi dete moglo da se verbalno izrazi. Budući da dete ne može da kaže šta želi, oseća ili šta mu treba, javlja se frustracija, koja može prouzrokovati bes. Kako se govorni razvoj deteta bude poboljšavao, napadi besa će se smanjivati, dok na kraju potpuno ne utihnu.
Deca žele nezavisnost i kontrolu nad svojim okruženjem – više nego što mogu da podnesu. Često se sa roditeljima „bore“ za dominaciju, govoreći „pusti me, mogu sam“ ili „daj mi, hoću to“. Kada otkriju da ne mogu sami ono što su zamislili ili da ne mogu da dobiju sve što požele, javljaju se napadi besa.
Šta da radite dok traje tantrum?
Dok se tantrum odigrava, bitno je da zadržite smirenost. Da, to nekada može da bude neverovatno teško, ali jedino je što može da pomogne u datoj situaciji. Ako ste i vi frustrirani ili besni, samo ćete dodatno iskomplikovati problem. Vaš posao je da naučite dete kako da se smiri, a to možete postići samo ako ste i vi smireni.
„Kada male ljude zahvate velike emocije, naš posao je da ih smirimo, a ne da se pridružimo njihovom haosu.“
L. R. Knost
Napade besa treba tretirati različito, zavisno od razloga koji je izazvao detetovu uznemirenost. Nekada ćete morati da mu pružite udobnost i zadovoljite njegove potrebe. Recimo, ako je dete gladno ili pospano, na vama je da mu ponudite užinu ili da ga stavite da dremne. U drugim slučajevima najbolje će biti da ignorišete napad besa ili da detetu skrenete pažnju nudeći mu neku drugu aktivnost.
Ako se tantrumi dešavaju kako bi dete privuklo pažnju roditelja, jedan od najboljih načina da se ovo ponašanje smanji jeste ignorisanje. Naravno, pod pretpostavkom da dete ima roditeljsku pažnju.
Ako se napadi besa odvijaju jer dete ne može da dobije sve što hoće, budite mirni i ne pokušavajte mnogo da objašnjavate razloge zašto nešto ne može. Vaše reči u tim momentima neće dopreti do vašeg mališana i uzalud ćete objašnjavati „da ne može da se igra staklenom čašom, kako se ne bi povredilo“. Ne znači ne i vaše dete u ovom uzrastu to treba da razume. Pređite na drugu aktivnost sa detetom.
Ako se tantrum javi zato što ste detetu naložili da uradi nešto što ne želi, recimo da pokupi igračke, ignorišite izliv besa. Kada se dete smiri, insistirajte da izvrši zadatak koji ste mu zadali.
Bezbednost deteta prilikom tantruma je na prvom mestu
Postoji velika verovatnoća da će dete koje proživljava napad besa povrediti sebe ili druge osobe u svojoj blizini. Zbog toga dete treba odvesti na tiho i sigurno mesto, da se smire. Ovo se odnosi i na napade besa koji se odigravaju na javnom mestu.
Ako je bezbednost deteta upitna, a dete i dalje sprovodi ponašanje koje ga ugrožava, zagrlite ga i čvrsto ga držite par minuta. Očekujte da će dete pokušati da se otima, bacaka, pa čak i da vas udari. Zbog toga je važno da ga držite u čvrstom zagrljaju, najbolje na grudima, kako bi čulo vaše otkucaje srca.
Dok ga držite možete ponavljati reči koje imaju smirujuće delovanje – „Dobro, dobro…“, „Polako…“, „Biće sve u redu…“ Dete možete pustiti kada osetite da se umirilo.
Da li su tantrumi vid manipulacije?
Deca predškolskog uzrasta i starija deca mogu da koriste izlive besa kako bi postigla ono što žele, ili, narodski rečeno „kako bi isterali svoje“. Izlivi besa će se naročito ponavljati ako su deca otkrila da ovaj oblik ponašanja deluje i da im udovoljavate čim otpočnu svoju predstavu.
Kako regulisati manipulaciju?
Ignorišite scenu koju dete pravi i pošaljite ga u njegovu sobu da se ohladi. Umesto da postavljate vremensko ograničenje – „Bićeš u svojoj sobi naredna dva sata!“, recite detetu da može da se vrati kada ponovo bude imalo kontrolu nad sobom.
Dete će shvatiti da svojim postupcima može da utiče na ishod situacije i tako će steći osećaj kontrole koji je izgubljen tokom napada besa. Morate biti strpljivi – možda neće shvatiti prvi put, ali ako se situacija bude ponavljala, sigurno hoće.
Ono što nikada ne smete da učinite jeste da na tantrum reagujete popuštanjem. To će detetu samo dokazati da su njegovi napadi besa uspešni i da daju željene rezultate. Dete će biti motivisano da nastavi sa neželjenim ispadima, jer tako dobija sve što poželi.
Kako se treba ponašati nakon tantruma?
Pohvalite dete kada se umiri, na primer: „Bravo, baš mi se dopada kako si se smirio“ ili „Super si povratio kontrolu“, ali služite se rečnikom koji je primeren uzrastu deteta.
Deca mogu biti ranjiva nakon izliva besa, jer predosećaju da su vas tim oblikom ponašanja mogli iznervirati, isprovocirati ili naljutiti. Sada, kada se dete smirilo, vreme je da ga zagrlite, pomilujete i uverite da je voljeno, bez obzira na sve.
Da li je moguće sprečiti napade besa?
Tantrum ne možete sprečiti, ali možete učiniti dosta toga da ih predupredite, da se javljaju ređe i budu manje intenzivni. Ako je vaše dete sklono napadima besa, već znate šta ih izaziva i kada se javljaju. Možete preventivno delovati i otkloniti bar deo uzroka koji dete dovode do neželjenog oblika ponašanja.
Pobrinite se da dete spava dovoljno. Sa premalo sna dete može postati razdražljivo, nervozno, hiperaktivno, nezadovoljno, a njegova ponašanja mogu ići iz krajnosti u krajnost. Dovoljna količina sna može drastično smanjiti bes.
Količina sna koja je detetu potrebna za normalno dnevno funkcionisanje varira u odnosu na uzrast deteta. Kako je detet starije potrebna količina sna se smanjuje.
Koliko vaše dete treba da spava?
- U uzrastu od 1 do 2 godine potrebna količina sna je od 11 do 14 sati.
- U uzrastu od 3 do 5 godina potrebna količina sna je 10 do 13 sati.
- Deca od 6 do 13 godina treba da spavaju od 9 do 11 sati svake noći.
Propisanih satnica se ne treba „slepo“ pridržavati. Raspon sati sna može je individualan i razlikuje se kod svakog deteta, ali ovo su okvirne smernice.
Pored sna, tantrume često zna da izazove i osećaj gladi ili žeđi. Stoga se postarajte da i kada ste napolju imate obezbeđenu užinu za dete, u vidu voćke, integralnog keksa, flašice vode.
U kojim slučajevima se treba obratiti lekaru?
Savet lekara možete potražiti u sledećim slučajevima:
- Ako se često osećate besno ili nemate kontrolu nad sobom dok dete proživljava tantrume.
- Ako stalno popuštate i udovoljavate detetovim zahtevima.
- Ako tantrumi kod vas izazivaju loše emocije koje narušavaju vezu između vas i vašeg deteta.
- Ako imate pitanja kako da se ponašate ili pitanja vezana za ponašanje deteta.
- Ako napadi besa postaju sve češći, sve dugotrajniji i sve intenzivniji.
- Ako vaše dete povređuje sebe ili druge.
- Ako vaše dete deluje nesrećno ili nezadovoljno, svađa se i ne želi da sarađuje ni sa kim.
Kojem lekaru se treba obratiti?
Sva nabrojana pitanja možete postaviti pedijatru ili dečijem psihologu. Pedijatar može proveriti da li dete ima neke zdravstvene probleme koji bi mogli da izazovu napade besa.
Iako ovo nije uobičajeno, ponekad problemi sa vidom ili sluhom, usporen razvoj govora ili teškoće u učenju mogu decu učiniti podložnijima da ispoljavaju napade besa.
Završna reč
Zapamtite, napadi besa kod dece u većini slučajeva nisu razlog za zabrinutost i zaustavljaju se sami od sebe. Kako deca sazrevaju stiču sve više samokontrole – uče da sarađuju, da komuniciraju i da se nose sa frustracijom. Manje frustracije i više kontrole uzrokovaće manje napada besa – i srećnije i mirnije roditelje.
